Nova iskra

С трана 300. Н 0 В А

корена ? Ту нам статистика показује да и случајне смрти односе много и Србији и Земљи у опште. У Србији се годишње у т о п и просечно по 150 људи, а умиру годишње од изгоретине просечно по 165 људи. Кад се то прорачуна за време од 1280 година износи, да се у Србији утопило за то време 192.000 људи, а помрло од изгоретине око 211.200. Дотле је у целом свету од метеорита пострадало свега 316 људи. Хоћете ли болести, које наиђу на људство и тамане га? По нашој статистици, од з а п а љ е н> а плућа умире годишње у Србији око 5360 људи, аод туберкулозе 5681, од дифтерије 9603. За време од 1280 година поумирало је у Србији скоро 7 милијуна од запаљења плућа, преко 7 милијуна и 270 хшвада од туберкулозе, а преко 12 милијуна од дифтерије. А од метеорита за то време на целом шару Земљином — свега 316. Док на пр. од туберкулозе пропадне у Србији за 4 године 22.700 живота, дотле на делој Земљи за то време погине од метеорита само један човек. Од чега дакле пропада свет? Наша нам статистика истина не износи податке о жртвама најразличнијих сујеверица, које су укорењене и — на жалост — данас још једнако упропашћују наше друштво у корену самом. Ја сам уверен, а и ви верујте да један добар проценат губитака било живота непосредно било помућењем свести и умним оболењем посредно пада баш на последице разних сујеверица, враџбипа и тровања које је с тим у вези, погађања судбине, општења с мртвима и другим светом преко фамозних асталчића и т. д. Ако не верујете овоме, зађите од палата престоничких до избица сељачких, обратите пажњу на занимање оних голуждравих кћери и синова фараоиских нод чергама., претресите „утензилија" по буџацима код сеоских старих „искусних жена" — па ће те се најзад морати сложити са мном, да ту лежи једна клица гадне заразе која кужи и уништава читаве породице и од редовних послова одвраћа толику продуктивну снагу Људску. Зар и веровањем у Фатална предсказања не пропада свет ? Појава комета и метеорских ројева на треба да нас узбуђује : све су то врло наивна небесна тела, која су се почела растурати и чија се судбина свршава, пре или после, падањем њиховог комађа на Земљу или друга небесна тела Сунчанога система или растурањем у т. зв. космичку прашину! Међу небесним телима комете су старци који трају своје последње дане. Оне нам изгледају страпше својим чудноватим обликом, репом, а то је баш онај део њихов, који нам распадање њихово објављује. Од памтивека кроћу се оне кроз васељену и доводе становништво у страх и трепет .... чиме ? . . . својим самртничким ропцем. И данашњи пророци тога се ллаше ! ! Не могу завршити овај разговор, а да вам не откријем и једну фаталву истину у погледу. пропасти света. Она ме је до сада једнако гушила у грлу и ево морам да је исповедим. Јесте, драги читаоци, фатална је истипа да свет збиља ипак пролада. Реците ми где су оне колосалне животиње што живешс овде на Земљи пре појаве човека ?.. . где је Адам и Ева?.. . где су непосредни слушаоци учења Исуса Христа?... где су Неманићи?.,. где су Косовски јунаци ?... где су они што крвљу искупише слободу вере и независност отаџбине?... где су они што оживљаваху старе градове у чијим рушевинама налазимо трагове живота им?.., где су толике милијарде људи што се рађаше од почетка света и живеше на Земљи овој? .. . где су ... . али доста! Прелистајте ратне историје и упитајте оружје свих времена до данас; обазрите се на толике болештине; на Богом ограничени век човечији и пролазност свега штопостоји, обазрите сенајош доста ниско и непросвећено стање масе народа; размотрите најзад и лагано растурање кометских маса и меторских ројева — па ћете се и сами уверити, да је све то пропало, заборављено још од искони, да ће тако стално пропадати и до века, те ће и ноћ између 2. и 3. новем-

ИСКР А В рој 18. и 19.

бра ове године проћи ка.о и све ноћи до сада .... Зар се сада нећете и ви сложити са мном да одиста свет пропада! Веоград, 2. VIII. 1899. сст-б) И МИ ИДЕМО .... -С©3ми И демо кроз таму и мрак, А ум у ноћи заман снагу тре II наши дапи дете ; И с невољом се бори ? А мисди наши јуре кроз обдак, И траже зраке свете!... Је д' чудо што душа осећа јад, II срде радост крије, И онда је д' чудо гато зкивот мре, И губи редом и веру и над, И што нас туга мори, И тајно сузе дије?!... 1896. Сокољанин. ПРВ0 П0ЖРТВ0ВАЊЕ — СЛ.ИКА ИЗ ЖИВОТА ЖИВ, Д. ПАВЛ0ВИЋ 101!авле своје родител>е није запамтио, као што није знао ни ко га је.до седме године очувао. Те је године пошао у школу, послужујући једног осЈшцира који га је за најмању погрешку немилице тукао, газећи га често без срца чизмама, све док га не би раскрвавио. И тако избивен онда не би добивао да једе по читав дан. Да би пак утолио глад, морао је да вешто украде из кујне комад хлеба, и да га чува као себе, док не би добио времена, да га, кад га нико не види, поједе. Често би се дешавало, да је то парче хлеба чувао до ноћи, кад би легао у посте.љу, и тад га јео. У прво доба било му је допуштено да спава у кујни на цигли, али кад му госпођа узе слушкињу, њега као пеко псето бацише у шупу. Направише му одар од сламе преко којег бегае прострто једно исцепано, нечисто и црно као зифт, војничко ћебе. Покривао се старим, са свим исцепаним шињелом. Носио је место ципола војничкецокуле, с којима се једва кретао, а често пута морао је по два-три дана, у зиму, ићи бос. Док трајс лето и топло време могао је како тако подносити своје стање, аликад настану хладни дани и зима, онда се дешавало да је по целе ноћи, згрчивши се. у клупче, дрхтао од зиме, плакао и јецао, молећи Вога да што пре прођу хладни дани. Код тог официра остао је две годино. Кад је прешао у трећи разред основне школе обрати на се пажњу свога учитеља добрим учењем, те га овај код себе прими. Код њега му је, после оног мучења од две године, било као у рају. И одевен топло и нахрањен добро. Па не само што :му је било боље, у храни и одећи, него је имао и више времена да учи. Код њега је остао све док није прешао у гимназију. Али ту настадогае опет старе муке. Учитељ умре и он почне послуживати неког пензионера чија га је жена сваки дан тукла и псовала. После неколико месеци, и то бага у сред зиме, побегне од њега, напусти школу и ступи у службу код једног сапунџије. Ту опет није имао никаквог посла, осим гато је по цео дан седео у дућану, и имао тај посао да, кад дође који мугатерија, зовне свога газду из кафане, који је по цео дан играо карата. Али после неколико дана онсезажели школе, те напусти и ту службу и почне наново походити школу,