Nova iskra

Странл 356.

НОВА ИСКРА

Број 20. и 21.

I. Задатак српсие књиге за последњих сто година српскога књижевно-просветнога разштка и у будуће. Њене дужности наспрам духовног уједињавања народног пређе и у напредак. II. Српска књига у средњим вековима и од почетка овог века. Везе с трговачким средиштима и цренумерација или претплата на књиге. Штампање претплатника. Прва књижевна средишта »Матица Срнска« и »Друштво Српске Словесиости«. Прве издавачке кљижарнице. Назадав и расиад претплаћивања. III. Српска читалачка публика у старо време и у овом веку. Обрт у томе што га је извршила промена књижевног језика. Састав српске читалачке публике у почетку и по том. Врховпн редови и народна маса читалачке публике. IV. Издавачи српских књига од почетва. Њихов избор као мерило опште-народиог укуса у књижевности. V. Начини растурања српске књиге различ^ти према разлици цублике. Коме се обраћала пренумерација? Књижари ходаоци или торбари. Слепац Јеремија и Хаџи-Алекса 0. Поповић. Српска народна читалачка публика и њене омиљене књиге. VI. Склоп и подела сриске читалачке публике у позније доба. Сиромаштво и подела те публике по струкама. Покушаји да се за књижевност уклони рагацеп државни и обласни и да се што ближе приђе к духовном уједињењу српских племена. Покушај организовања српске књижарске трговине као средство да се послужи духовном уједињавању српске читалачке публике. Домишљања о узроцима из којих се то није до сад извршило. VII. Књижарска трговина и боље организовање читалачке публике српске као средство којим се може без прекида радити на духовном уједињавању Српства. Српство и Хрватство. Покушај Срнске Књижевне Задруге. Организација књижарске трговине у Српству као задатак који треба практично расмравити. Прилог. Преглед претплатника у различитим делима српским као потврда разним тврдњама истакнутим у претходним листићима. Већ и из самог овог прегледа види се велики значај овог најновијег рада г. Ст. Новаковића. Обраћамо пажњу својих читалаца на овај рад који ће открити миоге махне и погрешке, ал' у истн мах показати и праве путове за правилан развитак и ширење срнске књиге. * беогдез бегуједез. ТЈпе још-пее аВе1§гас!е; Ееиие Меие, Раг18, бр. 9 од 26. августа 1899., стр. '282—285. — Писац је посетио Београд на неколико дана после Ивањданског атентата и пробавио у њему један даи. Један даи у Веограду, то су његове успомене и утисци из српске престонице. Кад изоставимо оно што се тиче политике, пошто то не улази у оквир нашега листа, има овде интересних редова о нашем Народном Музеју (наравно само о збиркама) и другим знаменитостима, а нарочито врло симпатичан опис нашега народног типа и иошње. Вреди прочитати! * 0 словенској глаголици у Француза. — Париски тромесечни збориик Иа Кетое (1с ГОмеп! сћг(Ч1еп, који је основан 1896. г. цо нарочитој жељи папе Деона XIII, са сврхом да ради иа проучавању хришћанских држава на истоку, а нарочито на њиховој унији са римском црквом, донео је у овогодишњој првој књизи, стр. 1 —13, чланак српска пријатеља барона (ГАуп1-а, ће 01а§о1 е4 1а соп^гб^аМоп с!еа гИев. Поменути зборник издаје од ове године париски књижар А. Р1саг(1 е! Н1з (Еие ВопараЛе, 82), и стаје за пнострапство 10 дии. годишње. Поједине свееке коштају дии. 2,50. * Велика француска енциклопедија. — Крајем 1898. год. појавила је се на свет књ. XXIII познате француске Ба 6гаш1е Епсус1оресИе, која садржи речи од Мао-тоЈззош У овој књизи има вшпо чланака, а нарочито биографија наших знаменитијих људи, као биограФије: Кнеза Михаила (стр. 914), Краља Милана (976—977), Милана 'В. Милићевића (984), Великога Милоша (999—1000), Симе МилутиновићаСарајлије (1001) и Младена МилованОвића (1001). Почетком пак ове године угледала је света књ. XXIV са речима од тогввоппеике-погс!, где налазимо чланке о Црној Гори од А. ОЈгоп-а (стр. 221—234), о Кнезу Николи (1063—1064), Нишу (1130), и т. д. Нама је особито мило, што можемо овде саоиштити, да на овоме јединственом делу своје врсте, око кога су се окупили највиђенији Француски писци по св<ша сгрукама, ради и један наш млађи учени Србин, г. Михаило Гавриловић, гимпазијски проФесор у оставци, који је до данас написао више од 30 чланака за ову енциклопедију, а који се тичу Срба и Хрвата. ♦ Историја општа од Лависа и Рамбо-а. — Недавно је изашла из штампе, у издању париске књижаре СоНп е(; С-1е, књ. XI познате Шв1о1ге §епбга1е (1и 1У-е 81ес1е а поз јоигз, која излази има већ неколико година под уредништвом чувених француских историчара Егиев* Еау^зве-а и А11гес1 Ват1зеаи(1-а. Нас се Срба тичу у овој књизи глава IV: Кеуо1и(лоп е! гбасИоп еп Аи4псће (1848—1859), раг Б. Е18епташ1 (стр. 109—142) и глава VI: 1 ј & ОиеаИо 1 (1'0пеп4, раг А1ћег(; Ма1е(;, а нарочито пети одељак ове главе, у коме се говори о Турској и хриш&анима на Балкаиу. Са књ. XII, која ће бити готова до краја текуће године, завршиће се ово капиталпо историјско дело, без кога не би требало да је ни једна већа гимначијска књижница у Србији. О овоме реткоме историјском спису било је у нас говора у ранијим годинама »Дела«. Целокуцно дело, 12 књига на великој 8-ни, стаје 144 дин. у злату.

0 Далмацији. — Париска ХоиуеПе Кеуие, коју је до скора уређивала Француска снисатељка и иријатељица словенских народа, Госиођа Жиљет Ада.и, донела је у овогодишњој свесци од 15. априла чланак: Сћег 1еа 81ауев с1е ГАсМаИдие. Постараћемо се да коју вишо о њему наиишемо, „Дрхтаји душе". — Млади хрватски нриповедач г. Владоје Југовић послао нам је две слике из своје збирке горњега назива да пх изнесемо пред српску читалачку нублику. Доносећи прву од њих, »Живот«, сматрамо за дужност наноменути да је ово други нут како г. Југовић излази и цред српску публику, јер је своју скицу »Дувна« штампао у »Вранкову Колу« за 1898. год. Г. Југовић штампао је до сада у двема засебним књигама неколико скица из средине у војој живи. Прва му је књига »Увенуло лишће« (1897), а друга »Слике из живота« (1898). Сада је спремио за штампу и трећу књигу слика, »Дрхтаји душе«, која ће кроз неки дан ступити већ и у продају. Његова братска пажња према српској читалачкој нублини заслужује исту такву нашу иажњу према његовим радовима. Ред је, дакле, на срнску читалачку цублику. * Нова књига Јосифа Холечека. — Познати чешки књижевник а искрени нријатељ српски г. Јосиф Холечек написао је и ових дана штампао нову књигу о Србима: Ха бегпи Ноги а бегна Нога консет уеки. 1>Гар8а1 Јозе!' Но1ебек. V Ргаге 1899. 'Пзкет V. ^еићеЛа ап бтшћоуе. 8°, стр. 321. Цена 2 Форинте.

Н ИТУЉ А •(• Мидован Т. Јанковић. Свеж, вазда ведар и бадар, одушевљен свим што би у напред кретало српски народ —■ заклопи у иоћн 8. октобра о, г. своје очи и испусти свој у истину младачки дух овај честити старипа и одушевљени Србин. Провејан напреднијим тежњама кретао је он у напред, а није знао за страх ни онда када је са неколико исто тако одушевљених СрбI ухватио за подножје кнежевскога престола да са њега обара непопуларнога владаоца. Чудиовато је, али је година 1858. и почегна и завршна по значају за политички рад пок. Милована Јанковића. Изабран за једнога од секретара светоандрејске скупштине вршио је он и извршио своју дужност, како се само ножелети могло. Нека пок. чика-Милован нншта више није урадио за свој иарод, на је заслужан опште паасње и општег поштовања. Лосле мпогих најразноврснијих мепа у своме животу и после миогих и разних положаја у чиновничкој служби ступио је пок. Јанковић у иенсију, али не, како би се очекивало, да само проводи своје старе дане у породици и да очекује свој смртни час. Друкчија је то природа била. Његов немирни дух, његова стална жудња за пословањем доведоше га у додир са омладином у којој се најбоље осећаше. Многа родољубна омладинска тсжња налазила је у њему и вреднот помоћника и искусног саветиика. Редак је ма какав родољубни омладински рад да у њему није био и чика-Милован! Али поред свега овог иок. Мнлован Јапковић бавио се и о срчској књизи, а нарочито несми. Написао је и штампао (два пута) повећи епски епев: „Сраски цар-Стјеиане" , поред приличног броја несама, од којих је највише пригодних (»Посланица млађим српским пјесницима«, »Посланица Србима мухамедове вјере«, »У спомен педесетогодишњице чика-Јовина змајовања ...). Његове су брошире: „Шта је чије?" поводом оснивања »Уједињене Омладине Српске«,и „ХоЛе л бити ил' небити Сриства". Жалећи губитак овако доброг члапа српске заједнице опраштамо се с њим, искрено ж.елећи да се трајно помиње име његово у српском иароду.

БИБЛИОГРАФИЈА 1. А. Тијер. Исторцја француске револуције и конзулства и царства. Иревео М. М. МагдалениК, почасни генерал, бив. професор Војне Академије. Део ирви: Историја француске револуци.је. Свеска I. Уставотвориа Скупштина. Заузеће Вастиља, Прва Федерација. Устав од 1691. Књига ирва: Уставотворна Скупштина. (Са пет слика). Веоград, штампарија Павловића и Стојановића, 1899. — 8°, стр. 110. Цена 1"50 динар или круне. 2. Мала библиотека. Свеска I. Јоваи Проти%: Шарени шљунци. Хумористичне цртице. 16°, стр. 94. — Свеска II: Д. Ђ. Омчикус-. Б18јес(;а. Слике, црте и приповијетке (свеска 1.). 16 ', страна 85. Свеска III: А. II. Чехов: Цриповетке, превео Веља Миросављевић (свеска 1.). 16°, стр. 81. — У Мостару, издање и штампа издавачке књкжарнице Иахера и Кисића, 1899. -- Цена свески 12 новч. или 30 пара дин. 3. Д-р Јован Ј. ЈовановиИ: Уџбеник за бабице (са 43 сличе). Ова је књига препоручена од Главног Санитетског Савета. Издање срц. краљ. дворске књижаре Мите Стајића. Штампарија код »Просвете« С. Хоровица, 1899. — 8°, стр. 206. Цена 5 динара. 4. За Јанка. Издали Павле Маринковић и Мил. Павловић. Садржај: .9 а Јанка , од П. Маринковића, Драма, приповетка Ј. Веселиновића, После кише сунце, приповетка ,Т. Веселиновића, Поговор, од П. М. — Веоград, Парна Радикална Штампарита, 1899. — 8°, стр. 52. Цена 0,50 п. дип.

»НОВА ИСКРА« излази 1. и 16. у месецу. -— Цена: на год . 16, по год. 8, четврт год. 4 дин.; ваи Срвије год . 10 фор. или 20 дин. у злату. — Претплата и све што ое тиче администрацнје шаље се Р. Ј. Одавићу, власнику »Нове Искре«, Љубићска ул. бр. 8.

ВлАсник и угедник Р. Ј. ОдавиЛ.

ДРЖАВНА ШтАМПАРИЈА Кр АЉЕВИНЕ СРБИЈЕ.