Nova iskra

Страна 372.

II 0 В А И С К Р А

Број 22. и 23.

1. Трчање ; 2. Пешачење (до дванаест километара на сат); 3. Скакање с места (до седам и по метара); 4. Бацање терета (од два до двадесет и пет килограма). Осим ових главних радњи, има их још доста, али су све комбиноване из ових овде иобројаних. У лакој гимнастици има невероватних успеха. Пре две године на грчкој Олимпијади, на којој је учествовало доста такмичара из целог света, победио је у трчању домородац Грк (младић од 23 године), за што је од државе добио доживотну пензију. Трчао је сат и ио и претрчао тридесет километара. Грци су клицали од радости што нису странци промрачили славу њихових предака, термопилских јунака. У томе надметању један је такмичар издахнуо, а многи су у путу нопадали. У скакању је пре две годину по извештају Париског листа Тан-а један Француз прескочио с места — фијакер! У нашим народним песмама номиње се као изванредан скакач Милош Војиновић, који „прескаче три коња витеза и на њима три пламена мача ! " Пре двадесет године код Таковске цркве прескочио је чувени са своје телесне снаге Милош из Љутовнице мотку положену на раменима двојице људи, и то не на равници, него на омањој узбрдици, трчећи уз брдо. Таквих је иримера у нас, на жалост, данас све мање, јер су и сељаци нанустили те аростачке лудорије као што су: скакање, бацање камена, хрвање и т. д. Тешка атлетика, која би се могла назвати немачком, јер су је Немци развили до савршенства — може се поделити у главноме на ове радње: 1. Дизање терета ; 2. Хрвање ; и 3. Бацање камена. Атлетски израз за постигнуће највећег уепеха у ма којој врсти гимнастике зове се рекорд. а припрема за иостигнуће уснеха зове се тренирање. У тренирање улазе још и: начин живота, вежбање и храна. Тренирање мора бити пажљиво извођено на строгим хигијенским пронисима, јер иначе могу наступити рђаве последице за организам, па и сама смрт. Ко хоће да постане атлет мора имати на уму ово: Сваки здрав и иравилно развијен човек може постати атлет. Ако почне тренирање од двадесете до тридесете године може утростручити па и учетворостручити своју дота.дашњу снагу, а у особито повољним приликама може успети и више. Ако почне доцније (од тридесете до педесете), неће моћи дотерати до те мере, али ће увек моћи

бар удвојити дотадашњу снагу. При тренирању мора се сваки држати хигијенскнх правила: уредно живети, добро се хранити (месом или и другом мешовитом храном, а најбоље према навици); не узимати више течности дневно (воде 7 поред нешто нива или вина с водом) од два*до три литра; спавати седам и највише девет часова у двадесет и четири часа; вежбати се и у онште што више кретати се на отвореном простору, у чистом ваздуху. С вежбањем се не сме никад терати до велике заморености; у дизању терета држати се поступности: од мањих терета прелазити на веће, а према повећавању терета пазити да се и време продужује; по један или два дана ирекидати да се тело довољно одмори. После свакога дужега рада треба телу дати довол^но чиста ваздуха, да из мишића изађе тако названи отров од умора. Док се врши тренирање, за време рада, не треба пушити, нити пити алкохолних пића. * Прва радња — дизање терета. За ово се употребљавају лакше и теже кугле, на држаљама краћим (за једну рукуј и дужим (за обе руке). Ова атлетска радња састоји се из три начина: а.) Избацивање терета са земље у висину (докле подигнуте руке достижу) у један мах, једном или обема рукама. Снажан човек, али који се није вежбао, може на овај начин избацити са земље у висину : једном руком тридесет до четрдесет килограма, а обема рукама — педесет до шездесет килограма. Атлет по занату, Парижанин Пијер Боне и атлети аматери (љубитељи атлетика, којима то није главно занимање), Масиоли у Лијону и Ђорђе Хакеншмид у Петрограду избацују, на овај начин, једном руком — осамдесет и иет до деведесет. Међу немачким аматерима има их много који избацују на овај начин од седамдесет до осамдесет килогрс^ма једном руком,! У избацивању на овај начин, али обема рукама, постигао је до сада највећи успех Пијер Боне из Париза, који је нрошле године изб&цио једним махом са земље у вис — сто и иетнаест килограма! б.) Избацивање терета с рамена у висину, са замахом , једном или обема рукама. Руски атлет, Ђорђе Лурић, избацује на овај начин, једном руком, гвоздену полугу од сто дванаест и ио килограма , а лежећи и одупирући се леђима о земљу, избацује обема рукама сто осамдесет и четири килограма! Бечлија, Виљем Тирк аматер, избацује стојећи обема рукама: сто шездесет и ио килограма а Минхенац, Ханс Бек, аматер, избацује на исти начин : сто иедесет седам и ио килограма. Ови се џиновски терети, наравно, не дижу с таком лакоћом, као што се о њима говори, или пише. У неколико, веома тешких, напрезања до-т несе се терет на груди, па се с груди, једним махом^ избацује у вис. Ко подигне терет на груди,