Nova iskra

ВРОЈ 2.

Татарима у Шангају и лавовима у Алгиру. У овај мах иада ми на ум неколико Факата, који можда ништа но доказују, али који дају ирава да се иоеумња у раФинисаноет тога доба, у осећајну надмоћност његову. Кроничари бележе да се сентиментални витези нису жадали јести људско месо, да је трубадур краљ Ричард Давовско Срде јео месо убијених Сарадена, да је госиођа срда кастелана Раула де Кусија појела срде, не Фигуративно, свога витезаи обожаваода, да ји страшни владика Фулк, онај који је у време војне противу јеретика бадио ону крваву реч : »Убијајте, убијајте, Вог ће своје нознати«, био трубадур који је могао рећи са Трубадуром Г. Митровића: .... Пево'о сам песме цвећу, звездама, љуикој зори, Пев'о сам живот мили и младост, раја део.... Поред тога то отмено друштво, које;се растапало у осећају и пливало у појезији, за дуго није знало шта је то кошуља, и једно одедо је носило дотле докле не дође до извеснога стања. Најсавршенији образад те љубави, Петраркина љубав, данас нас нагони на милосрдан смеј. Разгледам романсе тога доба које је Барч покупио узгред буди речено, међу њима је једна која веома опомиње на нашу народну песму о Дариди Милицп и Владети војводи — и, право да кажем, у тренуцима чулне и душовно грозниде ја ћу много радије и увек узети Мопасана Јаку као смрт и Додеову С а ф о него Депу Еглантину или Депу Јоланду. Баладе и романсе у опште нису у стању да ноклжу главне особине и врлине једнога несника, нарочито лирскога песника. Оне су веома збивен еп, у крупним потезима и импресивним цртама изнесена каква трагична или весела историја. Значајноједа се сви велики несници који су ппсали ствари те врсте — данас их скоро нико и не пише — нису у њима показали најјачи и најбољи. Гете и Шилер по баладама и романсама једва би прешлп границе своје отанбине, Валтер Скот и Берне пали би у заборав, за Оде и баладе Виктора Ига још су савременици казади да нису ни оде ни бададе; једини песник који је у њима сијао био је Бпргер, али он је песник другога реда. Модерна појезија је индивидуалистичка, и оно што нас интересује код песника, оно што ствара његову особеност и вредност, то је начин на који он схвата живот, природу, како прима и^исказује спољне утиске. Без песникова .ја, без искрености, појезија губи сву чар, па можда чак и вредност. 'Го је велики и основни закон уметности, то чини међу која дели сликара од ФотограФа, вајара од ливца, романописца од стенограФа при каквој кривичној парпици. Као баладе и романсе, песме у Књизи о љубави скоро су савремене, али као такве оне нису у стању да нам пруже слику талента песникова. Али кроза све провлачи се песнички осећај, и у овим историјама грчким, шпанским, провансалским, нољским, избије као златна жида у камену права, бдиска, чиста појезија. Са задовољсвом исписујем ово топло место, које вас преноси у топде јунске вечери, када тице и срда иевају, и када ваздух мирише липама и љубављу: Ноћ санана. С неба ведра Звездани се зраци шире, А ружина мирис - недра По градини бујно мире. Мирта шуми к'о да стрепи, А јасмина љубав сања, Све заноси гласак лепи Славујскога натпевања. А кад сину месед јасни Задрхтало цвеће тада, Осетило нолет страсни, И росната суза пада. Да л' се туга њега таче, Зашто му се поко.ј мути ? Пл' то цвеће за то плаче Што ће скоро увенути ? Када има да говори љубав, љубав од које дах престаје, тело сагорева и која у гроб води, он јој неће дати лажан, отужан, »појетичан«, романскп израз, он ће наћи просте и сиажне речи које неносредно преносе утисак. У стиху који наводим замените назови-појетску реч: љубим са обичним и искреним: волим, и шта може бити нриродније и депше него речи : »Казаше ти што и чуше, »Истина је, ја сам крива: »Другог љубим из дна душе »И љубићу док сам жива!« Свршетак песме Два витеза од веома је јаког утиска; посдодња два стиха, без Фраза и епитета, без извештачености, тако сликарски нредстављају целу драму : А кад мину ноћно доба, Лежала су мртва оба; .Тош крп кваси ране свеже, А просуте чаше леже.

Што се мене тиче, ја налазим највише појезије, истине, живости, осећаја, у оној малој песми од три строФе [Бида једном р ужа ј е дна. Њу је сам Змај превео на немачки, и то превођење подједиако чини част и песнику - писцу и песнику - преводиоду. Последња строФа гласи : У цркву се свати крећу Разлеже се песма медна, А са дркве звоно једа, Била једном ружа једна. Обична трагична историја о нежноме цвету који је увенуо под мразом живота, и цео свет успомеиа и осећаја, најтање жиде душе ваше, и ти болни и тамни звуди мешају се са јецањем звона на цркви. Сдичних места има довољно, и ја сам штедљив у навођењу. Меније само жао што Г. Митровић није проширио своју збирку,што није у њу унео и друге своје несме у којима се његова вредност даје ленше видети и боље осетити. Познат ми је песнички рад његов, и сада ми нада на ум неколико лепих песама у 0 т а џ б и и и и Јавору; једна од њих тако ми је и сада остала у памети, да се и после седам година сећам свршетка: И јокну песма весело: Било га па и није ! Мадо је песама на срнском језику као што је његова Посланица д р,у г у у Делу, у којој је тако лепо изнесен живот модерног интелигентног Србина, племенит, чист младићски идеализам, трагична борба идеала и стварности, поступно прљање животом, и најзад пад саломљене, измучене душе у немар, нерад, блато свакидашњице. Најзад, оне красне басне у Звезди које тако много и тако згодно кажу. Стих Књига о љубави је чист, углађен, уметнички. Г. Митровић је обратио велику пажњу да му песме буду умивене, у томе је имао право, и то је засдуга наше млађе песничке школе. Јако се греши када се мисди да постоји нескладност, чак и супротност између облика и садржине у појезији. Греше подједнако и они који мисле да је уметност ради саме уметности, да је облик, мелодија, црте, све, н који, саФлобером, тврде да је између два стиха, од којих је један леп и не каже ншпта, а други рђав и каже какву мисао, први много претежнији. На тај начин они прелазе ону Фину границу која дели појезију од музике, и у претераној ревности руше властити идол. Греше и они који мисле да је садржина све и сва, да је облик сноредан и брига о њему да је беспосдица, јер губе из вида раздику која је између појезије и прозе. Између облика и садржине иостоји исти однос који између меса и костију, и подједнако је непоетско накићен бесмислен стих као и сува дидактика, испале кости као и слојеви сала. Из стихова које сам горе навео могдо се видети како је стих Г. Митровића брижљиво срезан, биран, богат и звучан. Ево још две строФе из Лепе Ванде: »Кнегињо депа, од тога чина »Много је дана, векова много, »Ал' овај прстен с оца на сина »У дому моме чуван је строго, »За кр.уну нико мењ'о га не би, »Ал' ја га сада жртвујем теби.« И Кански мача из кора трже И стуца прстен у бесу пдахом; Студано злато кроз црозор врже, А куиу иасу бдиставим прахом. »У твојо здравље, пајленша жепо,« И испн куиу у здравље њеио. Поодавно нисам чуо сриске речи, и мени је тако мило па глас читати ове снажне, металне, мелодичне стихове. Да поменем још свршетак Трубадура: А када зора спне и распе руже рујне, И светдост дана крене да просја ноћни вео, Тада ме неће бити и на дну мора сиња Лежаћу блед и хладан к'о љиљан што је свео. Прва примедба, и то капитална која би се могда учинити, то је, да местимичан утидај Војислављев буде мање видан и мање .јак. Изгледа да Војислав непрестано нарализује оригиналност наших млађих песник!, и да им не да маћи се у напред. Помињем само X етеру и Трубадура. Затим, друга једна, много мање важна, и која би према другом изгледала хиперкритична и педантска, али која је на своме месту код Г. Мптровића који се толико труди око свога стиха и чије је осећање хармоније тако јако развијено. Г Драгиша Станојевић имао је потпуно право када је нагдашавао значај акдента у слику, и ова два нрпмера јасно ће ноказати каква је добнт и штета од добре иди рђаве акцентуације;