Nova iskra

СГРАНА 128. Н О В А

На крају овог изветтаја ирибележавамо бслешку нариског »Ф и- I г а р а«, да ће сс Одраиова Маскота. у бцгатој оирслп нредстављати ла сво време издожбс у Паризу а то иамје иајбољи доказ, како Фрапцузп мисле о Маскоти н колико је нретиостављају својим осталим слпчнии ироизводима. — вл —

Р А 3 Н 0 Једна чувена збирка старих грчких новаца. — Пруска влада купила је недавио од швајцарскога нумизматика из Винтертура, Бг ГтћооЈ-В1ишеп-а, његову чувсну збирку старих грчких новаца, К0 ЈУ Ј е платила око 600.000 дин. Ова збирка има свстску реиутаиију, и важна је, како ио реткости и броју иијеса, тако и по њиховој уметничкој вредности. Берлин ће, дакле, имати најбогатију збирку новаца старих Јелина. Швајцарци жале, што је ово благо отишло из њпхове земље. Ну њихови музеји пе раснолажу таким материјалним средствима, да би могли жртвотати сличну суму једној тако сиецнјалној збирци. * Знаменита Тидијанова слика. — Италнјапска држава куипла ј.е, ире кратког времена, музеј познате италијанске иородице из Рпла Вогећезе за суму од 3,000.000 дин., коју ћс отшатити у десет годишњих рата. Само једпа Тицпјанова слика пз овога музеја, чувена »Света и нроФана љубав«, оцењона је нреко 2,000.000 дпн.! Нона карта Палканскогл Нолуострва. — ГеограФско одељсње Францускога министарства војиог нздало је почетком ове годиие Саг1е Дез Ва1к ;ш8 у бојама. Може се набавити у нариској књнзкарц Р1оп, Иоиги!; е1 С-1е. • Сувремени „ИредентизамЧ — Познати пријатељ Срба и Хрвата, а одличан Француски нублициста, Сћаг1е8 1.0]8еап, штамнао је у овогодишњој Кеуие <1е Р,1пз, свесци од 1. Фебруара, чланак : IV „Тггб<1епШте" соп^етрогат, у коме има доста колико занпмљивих толико тачиих страница о односима Словеиа и Италијана на Јадранскомс ј ириморју. Писац јо изврсно изложно ноложај Италијана у Аустрији од 1870., а нарочито од 1882. год. иа овамо и њихову данашњу борбу нротиву германизацнје у Истрији и у Трсту. * Српски нрилог немачкој кн.ижевности. — Г. проФ. Др. Сима Тројановић оштампао ,јс из 2. овогодишњег сиеска немачког журнала Согге8р .-В1аи Дег <1еи1зсћ. апЉгор. ве8е18сћаД своју етнолошку студнју ВЈе ТгерапаНоп ћег <1еп Зегћеп. Рад је штамиан у Минхенској штампарији Ф. Штрауба.' Православна црква у Аустро-Угарској. — ЈЈоиуеПе Е е V и е, лист кога је до скора уређивала позната словенска иријатељица Госнођа Жнљст А л а м, донелаје, у прошлогодишњој мартовској свесци, чланак: 17 Е$*1Ј8е ог1.ћо(1охе е4 1а ро1Ш^ие аиз^гоћопд1'018е, раг М. 8еп8. Главна мпсао која нровејава кроз цео овај чланак јесте: маџаризам се данас храбро држи према нанславизму, и тегаки се даии спремају Словенима у Аустро-Угарској, ако им Русија не притекне у помоћ. * Француски и руски протекторат на истоку. -• Ееуие Ј е Рагхв, у овогодигањој свесци од 1. марта, доиела је чланак & еог^е 8 ОаиПз-а, ХЈпе ^иевМоп 1тапсо гивзе : еп Опеп!;, где је реч о протекторату над хрпгаћанским црквама на истоку од стране Францускс н Русије. Нрви део чланка тиче се .јевропске Турске, те има иптереса и за иас Србе (овај је одељак за нас у толико важнији, гато се иисац изражава неиристрасно о верској и иационалнбј борбн на Валкану); а у другоме се говори о нротекторату Св. Места и мало-азиских иокрајипа. Писац, неки затуцани француски католик, горко се жали н очајава због садагањег стања, копстатујући да свуда на нстоку Фраицуски утицај слаби, а руски се све вигае гаири и јача тако, да ће једнога дана руски прбтскторат обухватити, с неколико изузетака, све хришћанеке цркве па истоку. * Најновпји спис о источноме питањг. — Варон Јећап (1 е ^Ше п!тампао је недавно књнгу овога натниса.: I/ Зуо1иЦоп (1е 1а (^иезШп (Г Опеп!, (1апз 1ез Ва1капа. ВгихеИез, Већерепз, 1900, на 8-ни, стр. 88. Први део нредње расправе обухвата источио питање од Карловачкога мира до Сан-СтвФанскога уговора ; а други је носвећен Верлиискоме конгресу н његовим последицама на Валкаиу, јермеиским нокољима и улози Вилхема II у стварима отомапско царевнне. Овај је иосао оштамиан из Ееуие §еп^га1е <1 е Ве1§1дие, 1899. до 1900. Исти нисац панисао је јога у парискоме часонису Ве Сог тезропЛап!;, књ. 180—181, 1895., чланак : Ва Моп^аепе 1?оЈге ; и у номенутоме листу, књ. 182, 1896., А 1;гауег8 1' АиМсће — Ноп^пе, где говори о иацноналним конФлпктима у Аустро-Угарској, о дуалпзму, о Восни и Херцеговини, о Хрватима и о Загребу, о Такову и о архибнскупу Штросмајеру. *

и С К_Р А ВРОЈ 4. Нутован.е по Косовскоме вилајету. — Верлннске V е гћаи «11ипЈ ;еп (1 е г ве8е18сћаС(; Г и г ЕгЗкипЛе, донслс су у ироп1логодпшњсм седмом броју (књ. XXVI, стр. 3 5 - 319) следећн ч'ланак: Ке18еп т УИајег Козоуо, уоп Вг. Каг1 Ое8(текћ. Француско дело о Срб1ц'и. — А1ех18 V1 +,гу, уредник нарнске II о л и т и ч к е , н а р л а м е н т а р н с и динломатске к о р е с н о д е н ц и ј е, штамнао је, почетком ове годнне, књигу овога патписа: Е1ш1е зиг 1а 8егМе. Сотр1е§пе, ћпрг. [ЈСУе/Ле!, на 8-ни, стр. 48, с портретима; стаје 2 дин. Нисмо је још имали у рЈкама, да би могли проговорити коју реч внше.

Ч И Т У Љ А 1* Јоваи Ђорћевић (* 1826 1900). — Са искреним и дубоким жаљељем бележимо у читуљу срнских просветних радника име Јована Ђор^евића одличнот књижевника, уредника Срис.кт Дневника и Летоаиса Матице Сриске, оца и творца срнеког позоришта у Новом Саду и Бесраду, проФесора Велике Школе, редовног члана Сриског Ученог Друштва, дописиог и иочасног члана разних учених друштава у Српству и туђини, Министра Нросвете у Краљевини Србији... Нека му је лака груда слободне сриске земље, нека му је трајна усномена у срнском иароду који може н за њега с уверењем рећи ои је свој род љубио ! »јжзццгмн«БИБЛИОГРАФИЈА КЊИГЕ 1. 1 уо С1рр1со: Рптогвкс ЛнЗе. РгЈроујеаН. Как1ас1от р1зсеуот. В1ошска Мвкага и 2ај;ге1)и, 1899. — 8-на, стр. 131. Цсна 75 повчића. 2. Летопис Матице Српске. Књига 201. Свеска I за 1900. г. Нови Сад, Штамнарнја Враће М. Поповића, 1900. г. — В. 8-иа, стр. 189. Цсна 70 новчића. 3. 1јУП Глас Српске Краљевске Академије. Први р а зр е д, 21. (Д-ра Ј. Цвијића: Г л а ц н ј а л н е и морфолошкс с т уд иј е о илаиинама Восие, Херцеговине и Црне Горе ; Љуб. Клерића: О и н с т р у м е н т н м а з а ц р т а њ е л и и и ј а д р у г о г а с т еп е н а ; Мих. Петровића: Прилози хемиској к и н е т и ц и ; С. Урошевића: Цер (петрографска студија); + Др. Радмила Дазаревића: Досад онажена варирања неколико нагаих ленидонт е р а). — Београд, Државна Штамп. Краљ. Србије. В. 8-на, стр. 341. Цена 2 дииара. 4. Мала Библиотека (св 10): Са јадранских обала, кратке приче Иве Ђипика. У Мостару, 1900, издање и штампа издавачке књижарнице Пахер и Кисића. М. 8-на, стр. 83. — Цеиа 24 хл. или 30 п. д. 5. М. Муретов; Јуда Издајиик. С руског Мих Поповић (нрештампано из „Гласника Православне Цркве"). Београд, штамиано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1900. В. 8-на, стр. 38. Цена? 6. Четири главне подлоге за обнављаље винограда. Написао Паја Т. Тодоровић-Ђаковчић. Београд. штампано у штампарији Иавло вића и Стојановића, 1900. 8-на, стр. 27. Цена 40 п. д. 7- Материјалистичко схватање историје. Од К. Гереа- Превео с Француског В. — Београд, ивдаше Савића и Компаније. 8-на, стр. 48. Цена по дин- или по круне. 8. Дарвин и Карл Маркс, од Едварда Авслинга. Превео с Фј1анцуског В е л. Београд, издање Савића и Комнаније. 8-на, стр. 42. Цена 50 п. д. или 25 новч. 9. Свет. Ђоровић. Записци из касабе (књига нрва). Београд; издање Савића и Комианије. 8-на, стр. 297. Цена 2 динара или 2 круне. 10. Начело православног црквеног јединства. Нанисао доктор богословије, права и Философије Емилијан Радић од Соколовда. Панчево, штампарија К. Витишлагера, 1900. 8-на стр. 31. Цена 1 круна.

»НОВА ИСК.РА« излази сваког 16. у мксецу. — Цкпа : на год. 16, ио год. 8, четврт год. 4 дии.; ван Сгкије год . 10 фор. или 20 дин. у златг. — Пгетнлата и све што си тиче ддминистрАциЈи шдље се Р. Ј. Одавићу, власнику »Нове Искре«, Љуби-кска ул. бр, 8.

Влдсник и уредник Р. Ј. ОдавиК,

Милош ВвЈШКИ

— Штамиагија Бојовићд и Мићииа (Кн, Спом. бр. 35.)