Nova iskra

ОТРАНЛ 21>К. ТТ_0 Н А — Ух, како је то страишо ! шаптала је она. — Како ужасно, Боже мој ! У осталом, већ сутра дан била је у Ренесаку где је и играла. На љој је био нов, велики и црвени шешир, модеран мидер и плитка жута обућа. Вечерала је са неким младим трговцем који тек што беше дошао из Казана. II ИЗ ДНЕВНИКА КЊИГОВОЂИНА ПОМОЋНИКА 1863. год. 11. маја. — Наш шесетогодишњи књиговођ Глоткин пио због кашља млеко с коњаком, али због тога добио грознице. Лекари, с пуно уверења, тврде да ће сутра сигурно умрети. Тако ћу, дакле, ја постати књигово!)! Ово ми је место већ давно обећано. Секретар Кљешчев биће затворен што је тукао неког молите.Ђа, зато што га је овај назвао бирокрагпм. Ово је, изгледа, већ решена ствар. Узимао сам декокт због поквареног желудца. 1865. год. 3. августа. — Књиговођ Глоткин опет болује од груди. Кашље и пије млеко с коњаком. Ако умре, његово ћу место ја добити. Надам се, али слабо, јер чини ми се његова грозница није баш смртопосна! Кљешчев отео од једног Јерменина меницу па је исцепао. Ствар ће, врло лако, доћи и до суда. Нека баба (Гурјевна) говорила јуче, као да ја не патим од катара већ од скривених хемороја. Може бити! 1867. год. 30. јуиа. — У Арабији, пишу, колера. Можда ће прећи и у Русију, па ће ва.љда бити доста упражњених места. Можда ће стари Глоткип умрети, а ја онда добити место књиговођа. Али се још добро држи! Живи и сувише дуго, више него што би требало да човек живи. Шта да радим с катаром ? Да ли да превијам цицварицу ? 1870. год. 2. јапуара. У Глоткиповој кући целу драгу ноћ завијало псето. Моја куварица Пелагија говори да је то сигурно предсказање, те сам разговарао с њом до два сата по поноћи, како ћу, кад постанем књиговођ, куиити ссби бунду иостављену енотом и шлофрок. Можда ћу се и женити. Дабоме, нећу узети девојку, већ какву удовицу према мојим годинама. Јуче су Кљешчеву показали пут из клуба, што је причао неку неучтиву анегдоту и што је исмевао патриотизам Поњухова, члана трговачке депутације. Изгледа да ће га Поњухов тужити суду. Идем доктору Боткину да види шта је с мојим катаром. Кажу да добро лечи .. . 1868. год. 4. јупа. — У Ветљанци, пишу, чума. Народ гине као сношве! Глоткин пије само перцовку. Али тешко да ће му помоћи — стар је! Ако дође чума, сигурно ћу бити књиговођ. 1883. год. 4. јуиа. — Глоткин умире!. Био сам код њега, плакао сам и молио га да ми опрости што -сам иестрпљиво очекивао његову смрт. И он је плакао, великодушно ми опростио и саветовао да од катара пијем капљице од горког бадема. А Кљешчев у мало што не оде под суд! Заложио код Чивутина клавир шта га је узео под кирију. Па опет, поред свега овог, има чак и „Станислава" и чин колешког асесора. Бога ми, чудо, шта све бива на овом свету!

И С К Р А ВРОЈ 7. Исте године 7. јуиа. — Јуче сахранили Глоткина. ПГгета! Никакве вајде од смрти овога старца. Сањам га ноћас у белом покрову, па као нрети ми прстом. И, тешко ти га мени, грешнику једном : књиговођ нисам ја, него Чаликов. Измаче ми се то место, јер га доби тај младић, норед протекције генераличине тетке. Пропадоше ми све наде ! 1886. год. 10. јуна. — Наликову побегла жена! Сиромах, много жали. Можда ће у очајању дићи и руку на себе. Алсо то учини, нема сумње даћујабити књиговођ. Већ се о том и зуца. Значи, да још није изгубљена сва нада, даће Бог иа ћу ваљда дочекати и бунду енотом постављену. Што се тиче женидбе, — могло би и то бити. Као за што да се не женим, ако ми се укаже каква добра прилика. Требало би само да се с ким посаветујем, јер је то врло озбиљаи корак. Кљешчев променио каљаче с тајним саветником Лирмансом. Скандал. Одаџија Пајсије саветује ми да катар лечим живом. Пробаћу. С руског превео С.

ОНИМЦИ ИЗ ОТАРИХ ОРПОЕИХ МАНАОТИРА*) — М.ВАЛТРОВИЋ Још као слушаоци на техничкој школи у Карлсру'у пре тридесет и неколико година, мој друг госп. проф. Драгутин Милутиновић и ја, ставили смо били снимање наших црквених, уметничких старина, на нрво место у нагаем програму послова, којима смо мислили бити од користи отаџбипи и роду своме. И срећа нас послужи. Бивше Српско Учепо Друштво даде нам, на скоро по повратку нашем са стране, прилике да од чести остваримо жељену услугу отаџбини и науци. По одлуци истог друштва, отночели смо снимање црквених, уметничких старина наших, године 1871. У том раду друштво нас је потпомагало и морално и материјално; а радили смо га до додине 1884., кад је наше путовање ради испитивања наших старих манастира, са уметничког гледишта, прекинуто. Од тог доба до данас, за петнаест година, тај посао није настављан. Али је лањском одлуком Срнске Краљевске Академије дат изглед за настављање рада; дат је изглед, да ће се постићи смер за којим је тежило Српско Учено Друштво, и који је и нама био при раду вазда иред очима ; а смер је тај : да се о старој српској црквеној уметности прикупи што опширније и што потпуније градиво, и да се исто објави нашем и страном свету, на разну научну и практичну употребу. Снимци које данас овде господи члановима Српеке Краљевске Академије излажемо на разгледање, успех су рада, на који је утрошено двадесет и два месеца, т. ј. по два месеца школског одмора у току једанаест година. У реду четрнаест година, од године 1871. до 1884. испале су три као неплодне по наш рад. Годипе 1876. спречио нас је био у раду рат, а године 1879. и 1883. спречише нас послови звапичне природе. *) Оио је говор којил јо за члаиоие Сриске Краљекске Академије отворена изложба архитектонских, живописних и скулнторских снимака из старих срцских маиастира, 27. октобра 1899. године.