Nova iskra

КРОЈ 7.

Већ сам наслов казује, да су у тој књизи разговори безаздена наивиа — света, а аи ћемо покушати да нокажемо, какви су ти разговори. Одмах у почетку можемо рећи, да писац није изневерио насдов ни за једну длаку, него нам се он, рекли бисмо, јавља као всшт стенограф, који слуша разговор, па ставља иа хартију само оно што је иробрано, јако и карактеристично. Упоредо с тим, он нам се показује н као човек, који осећа меру, јер нигде ие допушта, да се наивни разговори прометну у излишно бенављење и нагваждање. Како изгледа, он је морао слушати доста таких разговора, иа сс негде смејао, а негде једио, док је на нослетку узвикнуо : Т е ш к о је држати језик за зубе, и сео да хвата у перо то разговоре, давако но диктовању своје главе. Већ тај мото тако је срећно погођеп, да с неким новерењем у ваљаност тих разговора приступамо читању. Опо истина и Хорадије каже: БШсДе ез!; ва^угаш поп зспђеге, алн то Хорације каже, и ми ие смемо тврдити, да би баш то био израз у сдичној придици и његових лпца из сатире. Нанротив, кад би Црногорац знао нешто ружио, па би говорио о томе, и неко би га опоменуо, да се то пе сме иричати, он би, нома сумње, казао баш опо што је иисац тако вешто осетио и срећно применио на себе и своју ствар. Истина, та му врдина па први погдед изгледа као превод Хорацијеве мисли, ади, као што рекосмо, то не стојп, већ је писац још одатло пошао својим путем чисто народиим, не водећи рачуна о томе, је лп ко пре љога тако што рекао; јер иначе он би своју ствар покварио, н то само за то, да се, рецимо, не замери овом или оном. Оад да видимо, зашто је он хватао у перо те разговоре. Про свега није их хватао ради важности онога што се прича : миогима су мотиви врло ирости догађај и који су се збиља овде онде збидн ; за миоге пак преди начедо: није само истипа оно што се догодило у целини, већ и оно што се можо саставити из раздичних и иосебпих случајева. Друго јс нривукло писца на овај носао. Он је, на име, сдушао људе, ио нрироди прло бистре п досетљиве, где иричају смошпе и иаопаке ствари, а сами се питп емеју, нити једе, на јо нашао, да је тому повод криво делањо власти, које је временом ирешло у нешто обично. ТБому то није могло бити право, а осетио је, да се наличјем тих разговора можо светити кривцима, на је грађу са, тих носедака прекувао на свој начин и ставио је као да излази из безазлених уста. У томе и јест оригипалност ових разговора —• козерија —• што се иисац вешто склонио иза оних добрнчина, које несвесно кују стреле за његов рачун, и тако јетком нецкању дао карактер наивна разговора, којн се бајаги њега не тиче. Тако је он своје говорпике унотребио за сдено оруђе, јер они мисле једно, а он друго; они гледају ствар с дица и не виде ништа иеобично и увредљиво, а оп гледа с наличја и све види у друкчијој боји. Тим су мало и говорници народ — дотерани у смешан положај, али из тога се но може никако извести, да он исмева народ. Напротив, он својим нецкањом свети народ кроз уста својнх говорника и иросто осећа неку злурадост, ако му је која жаока испала оштрија. К томе кад се дода она природност која вејо кроз сваки разговор, онда је јаспо да се народ не исмева, а што он не види, шта се крије иза његова говора, то писац није насилно наметнуо, већ у истини тако ствар стоји и тако се може чути. Дакле, писац је то само вешто уиотребио и, далеко од нсмевања, заједно с народом иде на посетке и ту нрави иилуде за неког трећег, То му је у толико било лакше, што народ у ово носдедње време види. да не рекнем просвету и културу, а оно пеко шаренило, па хоће малко да говори о томе и да прокритикује на свој начин. Где год тога има, ту има и дивне грађе за сатирика. Свако време носи своје бреме: кад је Љуба Ненадовић нисао о Црној Горп, сатнрик је могао само крпарити насилно ; сад цав писатн као Љуба, нарочито о главарима и установама, значило би писати травестије. Земљиште му је дакле било подесно за сатиру, а сам јо, као што рекосмо, изабрао веома удесан пут за свој циљ. Тај. се циљ нарочито истиче при крају већине разговора, које писац пекако чудно управља, скреће, наводи, док се безазлени разговор заврши тако, да неки осећају само оштру жаоку н ишпта више, неки нак то неће осетити, јер ствар зависи од интелигенције и образовања. Томе депо иронађеном путу придружује се и верно сликање: пред нама су људи, рад, живот, кретање, и то све нредстављено као у огледалу. Дакако, верно се сликање може постнћи разним нутовнма, али погодити меру, па одабрати што је најкарактернстичније за извесни случај и тиме нас иотпуно унознати с оним што се хоће, значи бити мајстор у свом послу. Писац ниједном речи не онисује ни говорнике, ни јунаке, него њиховим говором и њиховим делањом слика нам и њих, и њихов живот, и њихову иителигенцију, на чак и њихове скривене мисли. Има неколико узгредних нодужих ониса, веома тачно изведених, као : билијара, морских иагараца, шетње сордарске, пристунања и др.

СТРАНА 223.

Све је то писац могао ностићи једино тиме, што је на длаку иогодио сваку реч, сваки облик, сваки израз, како се тамо говори, да човек мора мислити, е слуша пеког Цриогорца, дакако сад из једног, сад из другог краја Црне Горе. По томе се види, да он добро нознаје Црну Гору, јер друкче не би могао оиако погодити пе само сваку иомисао у извесној прилици, него н сваки израз за ту номисао. У то дубоко нознавање парода и његова говора писац је унео и своју вештину, па од тииичних израза и речи бирао најтиничннје, и то је с ве тако кратко и на свом месту, да кроз сваки редак веје нека једрина и снага, а нри том смисао увек јасан. С тога ће ови разговори добро доћн и сваком срнском Филологу, јер они кипте неким карактеристичним појавама и рочима, а нарочито старинским облицима, што ми овде не можемо испитивати. Према томе се треба чувати, да се та врлина нншчева не узме било као његова, било као штампарска погрешка, јер тога иема, него је сво тачно продстављено опако, како се говори. И баш у томо и јест његова ведика засдуга, што није ии мадо нодлсгао књижевном језику, којим он, како се из свега види, исто тако добро влада, као овим у разговорима. Још неколико речи у онште, јер мн појединости нећемо нн додирнути. Кад човок чита то разговоре, он некако неосетно нрелази из смејања на озбиљне мисли, и тако мислећи може доћи до неког незадовољства, да не рекномо до суза. Ко није доста читао и ко но нознаје Црну Гору, оп се може и смејати само, али писац за то пе мора нлакатн, као што би Гогољ рокао у то.ј нрилици, јер их има доста, који ће се с њим заједио п смејати н једити. Готово свн ти разговорн рађени су но једном начелу: ирво обичан разговор и узгредна пецкања, па се иа крпју све слива у једну оштру жаоку. Код иеких тога нема, или није довољно истакнуто. Код неких со расправља само један нредмет и јединство је ироведено до краја, код неких онет рађају се разне ствари, као што воћ то обнчно бива прн носетку. Тимо је нпсац, можда н на своју пггету, остао веран нриродп иосотка, где се више нрича разних ствари, а ретко бива да се само једиа ствар расправља. Та околност, иема сумње, бпће крива, што му други разговори нису онакви, као што су: »Кнез Даннло тражи зајам«, »Док не нроблејн«, »Звијезда у по дана« и још други неки, где се све ниже око једног Факта и стана у једну днвну цолину. Кажем, нису онакви с гледишта цепидлачке критике, а иначе верно сдикање, језик, сатира, стил не показују нпкакве разлике, пего су у свим разговорима изведени тако, да им збиља нигде нема мане. Осећа се само на два места (стр. 12 и 62.), да водра и лака сатира нрелази у јетко заједање, те то човека непрпјатно дира, Већ што има по која маснија реч илн израз, то мора бити, кад год је у пнтању верна сдика народа н његова говора у извесној нрилицн . Проговорисмо оволико, што нам се донала та књига, и гато је то писцу, како изгледа, нрвенче, па ћо му добра реч од непозната прпјатеља много милија бити и осокодити га на даљн рад, а књига ће ваљда и сама прокрчитн ссби нута, јер јој у тој врстн књижовности, сигурно, у нас нема слпчне. Н. И,

Р А 3 Н 0 0 Црној Гори. Пре кратког времена оштампана је из Журнала Руског Министарства Нросвете брошира: „Черногоскал исто риа передг суцом архимандрита Илархона Руварца" (но поводу сочинешл „МоМепе&ппа"). У овој се брошури раеправљају иитања: 1. Да ли је Црна Гора била независна за врезае владика и да ли су владике у ствари шом унрављале ? 2. Владика Данил Нетровић Његош и друге владике од те куће и иитање о династији. 3. Истребљење потурица. * Нова издања Министарства Народне Привреде Штампане су старањем иашега Министаретва Нар. Нривреде, и могу се добити у Српском Павиљону на светској изложби у Париву, ове књиге : а. Министарство Народне Привреде Краљевине Србије. Пољск 1 привреда у Србији. Споменица за светску изложбу у Наризу 1900. год. Написао Л. Р. Јовановић. Београд. Штамиано у Државној Штамнарији Краљевине Србије. 1900. На 8-ни VI. и 130 стр. б. Мпиз^еге Зп Соттегсе, <1о, ГА^пспНиге е4 <1е ПпЛизШе би Еоуаите (1е бегМе. Ка^псиКиге еп ЗегМе. Мопо§гарМе сотровбе а Госсаз1оп <1е ГЕхрозШоп итуегзеИе <1е 1900, раг И. Е. Јоташт^сћ, аптеп питвкге, сопдеШег с1'е4а<;. Раиз. 1900. На 8-ни 106. стр. и 1. лист. в. Мипз1;еге <1е ГА§псиНиге, (1и Соттегсе ек <1е 1' ТшМбМе <1и Коуаите <1е 8егМе. 8егу1се <1ез пппев. 1п<1ив1;пе пптеге зегће. Ехро8 Шоп шцуемвИе 4е Раг13 1900. Са1а1о§ие 8рес1а1. Рагјв. 19 0. На 8-ни 40. стр.

НОВА ИСКРА