Nova iskra

СТРАНА 370.

БРОЈ 12.

њући нарочито његов рад о правном положају страиаца у Србији, додаје да ће се он њим корисно послужити у својим предавањима на Оријенталској Академији. — Немачки университетски про®есор Бг. Јозерћ Кигзсћпег, који уређује у Штутгарту Р1егег'а КопуегзлИопз-Ј^ехИшП, уврстио је у издању од 1891. поменутога дела и Иавловића као српског државника и писца, поменувши у кратко високе положаје које је Павловић у Краљевини заузимао, и његове важније радове на сриском и француском језику. — У Француској, професор права на париском факултету, Г. АпЛгб ^еЈзз, који сада довршује своје велико дело: ТгаИе Њеопдие е1 ргаИдие <2е ДгоИ ШегпаИопаХ ргте, у И-ој свесци тога дела, публикованој 1894., говорећи о правном положају странаца у Србији, позива се на рад Павловићев о том питању, оцењујући га као врло потпун и темељит. 6 Велико одликовање указало је Павловићу Друштво за Упоредно Законодавство у Паризу 1891. Познато је да у Француској постоји просветна или академска декорација, коју француска влада даје заслужним раденицима у науци, вештинама и лепој књижевности. Управни савет поменутога Друштва узео је иницијативу и од француске владе тражио просветну декорацију за Павловића као свог дугогодишњег дописног члана, — и савет је у предузетом кораку и успео. У седиици од 21. јануара 1891. председник саопштава савету да је Павловић наименован за просветног часника (о№сЈег с1е Ршвћ-нсУоп рићНдие), изјављујући уз то да „Г. Иавловићу 1 шаље своја срдачна честитања." 6 У својој дугој чиновничкој каријери, Павловић је највише провео у судској струци. Он је био председиик Трговачкога Суда у Београду, председник Апелационога и председник одељења Касационога Суда. Као судија Касационога Суда, био је 1881. делегат српске владе у Бечу, у циљу закључења са Аустро-Угарском ових уговора: консуларне конвенције, конвенцијео узајамној помоћи у судским делима, конвенције о издавању криваца и најзад конвенције о уређењу наслеђа. Вредно је да напоменемо да је се, чланом XIII. консуларне конвенције, Аустро-Угарска одрекла капитулација у Србији које је до те конвеиције имала. 7 Као председник Апелационог Суда, Павловић је попово предавао Грађанско Право у Великој Школи, али као хонорарни проФесор (1883.—1885.). У години 1884. био је Павловић министар финансија. Те године је законодавним путем замењен стари порески систем 8 новим, основан на начелу пропорционалности. 9 Ради уређења тадашњега финансиског стања у земљи, Скупштина је вотирала зајам од 40 милиона динара (номиналних) који је исте године у јесен (4.-6. октобра) изнесен на европске новчане пијаце на упис. Српски је зајам тада уписан 102 3 Д пута преко емисионе вредности, и изнео је у целини суму од 4,131,029.000 франака у злату. » Стр. 513. 6 Ви11. с1е 1а 8осШе (1е 1е%. сошр., $упег, 1891, р. 218. 7 И ако је чл. 34. Вердинскога Уговора Србија ироглашена за иотиуио иезависну државу, оиет су потиисниде тога уговора задржале, и у обииу њене теритврије, у важности капитулацпје, које се иису никако слагале са њепии својством суверене и хрншћанске државе ('1.1. 37.). Капитуладије су престале вредети у Србији носле Иерлинскога Уговора, по снецијалнии конвенцијаиа које је Србија од 1878. до 1883. закључила са појединим државама (Русијајесе одрекла каиптулација у Србији још док јо ова била васал Портин, у год. 1868.). 8 Уведен законом од 2. октобра , 1864. (36. XVII., стр. 278.). 9 Зак. од 14. Јуна, 1881. 10 0 овоме се налазе званичии подаци у министарству Финансија.

10

Србија је тако, у своме кредиту на страним пијацама, постигла неочекивани успех; али је и Павловић, јако заморен, а одмах за тим, морао да остави министарство Финансија. У указу од 9. октобра 1884., поред уобичајене формуле којом се Павловићу као министру уважава оставка и ставља на расположење, — нарочито су додате још и ове Краљеве речи: „Уз изјаву Наше Краљевске захвалности за заслуге учињене Отаџбини, и у знак Нашега признања одликујемо га Таковским Крстом првог степена." Павловић је служио и у дипломатској струци. На име, он је био српски посланик у Риму скоро три године. У новембру 1888. буде са тога звања постављен за државног саветника. Тим поводом, познати римски политички лист „БЈпШ)" донео је, у свом броју од 4. децембра 1888., ову белешку: „Досадашњи српски министар код Италијанске Владе, г. Ђорђе Павловић, бивши председник Сгсупштине и члан недавнашњега напредњачког кабинета, узвишен је од Краља Мнлана на достојанство државног саветника. Тиме је учињен крај његову дипломатском ноложају, у коме је дејствовао са толико мудрости и умешности овде у Риму, где је тако високо цењен, и где је уживао топле симпатије у свима нашим политичким круговима, као и код саме Владе и т. д." У ово последње време Павловићу је указана значајна пажња од стране Правничкога Факултета В. Школе у Београду. Г. Др. Драг. Мијушковић, као старешина Факултета, по једногласној одлуци проФесоЈза тога Факултета, упутио је Павловићу 23. октобра 1898. писмо којим се он умол>ава да на Прав. Факултету поново, као хонорарни професор, предаје Грађанско Правр. Ја сам имао прилике да једном разговарам са Г. Павловићем о овој понуди. Он ми је тада изјавио да му је врло жао што се, из здравствених разлога, није могао примити поменуте катедре. А за тим је, уз6у1)ено, додао да врло симпатично писмо Г. Д-ра Мијушковића сматра као једно од најдражих одликовања које је у свом животу дочекао. Павловић је у Краљевипи заузимао високе политичке положаје. Био је министар спољ. послова, финансија и правде, и у два маха председпик Народне Скупштине. У политичком свету у Србији, Павловић је, због својих одличНих осооина, увек уживао велигси кредит и глас и вап круга својих политичких цријатеља. Да напоменем, да је ноћу, између 1. и 2. априла 1893., Др. Докић, састављајући радикалпи кабинет, понудио Павловићу, као члану иапредне странке, нортфељ министра правде. Павловић је стављен у пенсију, под другим намеспиштвом, у априлу 1892. И тиме је његова дуга каријера у јавном животу, часно икорисно иснуњена, завршена. Мислио сам да ми је дужност била да, у кратком нацрту, нрикажем читаоцима „Нове Искре" једног од напшх виђених претходника иа Великој Школи, једног вредног радиика и отменог човека. ЖИВОЈИН М. ПЕРИЋ в. проФ. Велике Школе.