Nova iskra

т>ол 12

ЂОРЂЕ ПАВЛОВИЋ државни саветник у пенсији Павловик се родио 1838. у Смедереву, где је учио основну школу. У Београду је свршио гимназију и прву годину Лицеја, а у Паризу правнички факултет, 1862,, као Нсепс1е еп ЈгоИ:. У брзо по сршеној школи, 1864., буде постављен за професора грађанскога права на београдској Великој Школи, где је остао до марта 1871. За време своје профосуре написао је: Хииотекарио араво у Кнежевиии Србији (1868.), 0 обвезностима и уговорима у оагите (1869.) 1 и 0 јемству (1871.). 2 У марту 1871., под првим намеспиштвом, Павловић буде отпуштен из Велике Шкоие. У то доба у Смедереву се било отпочело радити на осниваљу једне банке која је имала за задаћу да потпомогне извоз српских произ- '

Године 1874., а под владом МариновиКевом, ПавловиК се врати у државну службу, у којој је, како у административној тако и у судској и дипломатској струци, заузимао пајважније положаје. Еао председника Апелационога Суда, „Друштво за Упоредно Законодавство" у Паризу избере Павловића (1882.) за свог дописног члана. 4 На скоро по том избору, а па предлог нстога друштва, Павловић је израдио једну кратку студију, под насловом: ОгдапгзаИоп ро1Шс[ие, асГгпГпгзГгаИуе е1 јисИаапе пи Воуаите Ие ЗегИе, која је публикована у друштвеном органу: „ВиПеУп Де 1а Вос1е1б с1е 1е§-181а<}10п сотрагее,*(Ауи1 1883.)." Идуће, 1884,, године Павловић је израдио једну већу студију на француском: Ђе 1а сопгМИоп јип&Гцие с1ез Мгапдегз еп ЗегИе, а ио лсељи г. С1ипеЈ;-а, директора парискога стручног часописа „-Јоигпа! с1и б.го1ћ Јп(егпа1;1опа1 рпуб ек с1е 1а јигЈзргпЛепсе сотрагее*, у коме је часопису поменута студија и оштампана (1884., стр. 5. и 140.).

Ооба за спаване у

вода. Павловића одмах ио аегову отпуштању позову у Смедерево, и ту је за кратко време са пријатељима успео да се оснује Смедеревска Кредитна Банка, која већ у августу 1871. почне фупкционисати. Смедеревска Банка је нрви новчани завод у унутрашњости Србије који је заснован приватпим капиталом. Павловић је био њен првп директор, и на, том месту остао је две године. При одласку из Банке, управни одбор јавно му је исказао своју благодарност за заслуге у стварању Банке и управ.1Ј .ању њ.еипм пословима. 3 1 Друго издање овога до.м пзашло је 1892. 2 Друго пздан.о је од 1879. У горњим спојпм сиисима Пао.10вић се, уноредо са српским законодавством, бави п Фрапцускил, иомажући се нри том ораиц. ауто|шма од гдаса, чија дсла, и ако сада старија ио времеау, иису ншитд изгубида од своје иаучне вредпости, тј се и данас могу корнспо копсултирати (као : Тгор1оп§', 11агсас1е, 1|Пготћ1еге, Мош'1оп). 3 »Впдов-дап« од 12. Анрила 1873. 1

Војној Академији Осим тих радова, Павловић, као стадпи сарадник и дописник Друштва заУпоредно Законодавство, сваке године редовно подноси Друштву извештај о свакој сеспји_Српске Народ. Скупштине, и тај се пзвештај редовно штампа у друштвеном и ЛппиаЈге"-у. Павловићеви списи, а нарочито његова колаборација при поменутом Друштву, привукли су пажњу европских научника. Тако, у Аустрији, професор права на Университету и Оријенталској Академији у Бечу, Ог. Мауег, писао је 1885. Навловићу једно писмо у коме со веома симпатично изражава о"његовим списима, па, поми4 Ј'»Ба 8ос1е1е <1е 1.е§1в1а11оп еошјшгев«-. Ово, у иравннчком свету чувено друштво, декрстом Председника Геиублико од 22. новембрл 1873. проглашено је за е(;а1)118зетеп1 (1'иШНе риШдие. У управи и.сгово.ј нагазе се најбољи фраицускп нравпп иаучпицн. Нредссдпик је Друштва г. (Згеог^еб Рхео!, члан Академнје за Мордлие и Нолитичко На.уко (1пз(:Ип1 (1е Ггапсе). У управпом су одбору г. г. ОсвјагсПпв и Р. 1/ет-ВеаиИец, оба члапови исте Акадсмије.