Nova iskra

1ПЧ).Т Ј1 В 0 В А| I (ГК Р А СТРАТТЛ 35!..

— све! Завиривала је у сваки бен. Све је судила оштро, и ниђе није нашла мане на себи. Најпослије' сјаранила се са Захидом. Звала је у себе. Частила !је

што би се тужила, кад јој не може помоћи Захида, што би се ружила! Јер то би и било ругло, кад би се нуло, да се Паш-ханума није намирила с хаџијом. И хола је била. Није

и кахвом и шербетом. Пекла јој је кад халву, кад решедију. Давала јој је баклаве и рахат-локума и урми. Мало по мало, митећи је, и шалећи се, изварала је, па је видила све, колико је лијепа Захида. Упоређивале су н>их двије, шта је у које л^евше толико су се сјараниле. Захида је и сама говорила, да је хаџиница млого љевша од ље. И жао јој је било, ал опет, тјешила се: „Тешто ! И треба: ти си хаџиница. те хаџија!"

шћела, да ико зна. Најмање Захида. Н>ој је хаџиница била мани, а знала је, да је и Захида њојзи мани: на богаству, на љепоти, и на хаџији..,. Пусто! И на хаџији! А хаџија се у толико вакта не окупа! Прве године, кад су учинили нићах, хајде, де. Еупао се онда хаџија једноч, двач ли, у хефти. Послије све ређе. Сад ће проћи и два итри мјесеца, па — ил ће се окупати, или не ће. Оио, Паш-ханума Да ниси толико лијепа, пустио би ј се млада удала. Није јој нико о томе шта говорио. Па | опа испрва није ни знала, да то може бити друкчије. Не

Стара зграда Војне Академије

Нова зграда Бојне Академије

А и не зна, да је хаџија еписи бир. Паш-ханума би, белћим, ни сад знала, да није тога — Салкана. Њене ће да јој каже. Крије, и стид је, зар. Напошљетку, гово купање, сваки дан, кидало је. Што је бивала зре*