Nova iskra

БРО .Г 4.

татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, и туцам се у главу, у груди — исто како онуј вечер к'да ми се свадба растури. »Да ме удаде- за Миту Ђуринога,« мислешем. »Што ми је мен' тај Мита Ђурин? Што ћу па јатому Мите Ђуриному? Неје. Салте тој неће да бидне. Не ме је више стра од татка, ич ме неје стра: оћу си искочим јутре собајле, па ћу му њем' кажем: — »Ете, боба! 7 Не ћу се удавам.® Ако се расрди, ш' ће ми работи? Ће ме тепа... Кешке берем да ме утепа." Туј вечер плака и ири снају ми и при нану, а не ги каза, што сам намиследа. К'д би собајле, а' ја ајт' та на куде собу при татка, и виће се Фати за резу: не ме је ич стра!... Тике та устукну. »Како ћу, к иомисле, »за моје. удавање сас татка да зборим ? Збори ли се тој сас татка? Ууу ! чуваја Бог! к Тај дан несам се утешила: плачем и пред нану и пред снају ми. А нана: Салте, вика, чедо, .плачеш т'а губиш очи, ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па'учини што је намислбја. И занГ, чедо, да нећеш, заш' нанино девојченце, заш' нећеш за убавога Миту Ђуринога ?... Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија... А? — Не ме је мене мило за никоГа, — викам, и заЦрвене се како к'д печем питу под вршник, па сам при огањ. Пусти срам!... — И да те је мило, вика, чедо, каква Фајда? Не ли си Димитрије има жену, нанино девојченце?... И тебе те треба да је мило што се лошо .онодило и свадба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало. И тебе би те облажили, керко!... Како би ти онаг нана доодила... И да те је мило: Димитрије неје бећар, што ћеш... Ја тике излего из одају, и не знам што сам онаг мислела. После пред снају ми: — Оћу си излегнем при боба ми, та да му кажем што ме неје мило за Миту. —• А стра', Марике? . — Стра сам си загубила. — А срам ? т— И срам сам си загубила. — А памет ?... — Кешке и памет да загубим па да идем кроз мале како онај дели-Фатима! — и туј па узе да плачем, да плачем, и најпосле каза на снају ми,. што ћу си рипнем у Нишаву. Ама не ли искашем да рипам заш' не ћута?... Онаја ми се тике уплаши и једнаг отрча та каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не Фати Фетиљ, но на стринка-Таску. А тај стринка-Таска што је била! Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж. Две ми очи, и сас мужи је могала. К'да је сас деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке,. за цркву, на кога ће се скоро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је сксрро бија у Стамбол за стоку, 8 што је донеја, коЉ'ко је тгазарија" пред Бајрам а кол'ко пред Велиг-дан... На стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим ; а пред мене божном ништо не зна.

' Бабо. 8 Роба.

— Што ми работиш, вика, Марике? — и узе та ме пољуби. — Како па што работнм? —■ дори викну на њума, и узе та обриса оној место куде ме пољуби. —• Заш' се, ротке, на мене срдиш? — Не се срдим виће на никога. А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца: — ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: оћемо л'те те^е, стлинкино, удавамо за онога ууубавога Миту Ђулинога?... — Јес' па! — прозбори ја и жално и срдито. — Ће ме удаде мој боба там' у Горицу. — Ууу! — узе она та се зачуди. — Ти могаре чешкаш, а оно се рита! Не мој, мајке, да си така... На кога правиш инат? •—• На боба ми. — На боба! Бре! Бре! Бр§! При мене си од како си, а до с'г несам знала кол'ко си паметна! Бре ! — Салте на боба. — Не. ли ти реко, вика, јако си паметна: твој га памет нема одовде дори до Стамбол. БреЈ... Ама салте ми кажи што ти је крив боба? Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њега маскарили. — Заш', стринке, кунеш човека? Шалија се. — Ајде, вика, виће на свадбу се шалија. Ама заш' се тепа сас сина? — Тој си је л'жа. — А заш', вика, блажи? — Тој си је јоште поголема л'жа, — викну тике ја. А стринка-Таска: — А заш' си ти, Маријо, станула тол'ко бесрамна? А јааа! К'д ми тој рече, у лице стану ка панџар, иишто друго. — Узела, вика, па сас мене како сас Зојкипу Красу ели Чучку Сику, своје другарице! Е што ти приличе, мани се! А ја рипну да излегнем, ама јес': Фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и збори, ем како жално узе да збори: море, неје за Миту Ђуринога, цгго истина беше ја.ко убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка Сркало што правеше сас њега комендију цел град.... Збори, досећује се, и тој све за нану ми збори. — а, ђул-Марике! а, шебој - Марике! а, каранФилМарике! а, нанин ти бисер! а, нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли. те је ж,ал за оној кротко јагње, за онај благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула како вејка, што се од гајле за тебе погрбила, па како да има сто године... Досећује се, што ти се не сетн, што ти не прозбори, па све жално и пожално, па све за нану. А мене ми слуза слузу претица, све се впше ражаљујем и плачем, па тике најпосле, плачећим: — Аман, стринке ! Нак прају што нрају, ја ћу си ћутим. За нанин ми ат'р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за Станка Сркало. Оћу! Ћу се за нанин ми ат'р удадем па макар трећи дан умрела, — Нећеш, вика, стринкина, да умреш. Не. При онаквога доброга човека ћеш се напрајиш како лађа. Оћеш... За Нишаву више не мислешем, но си. поглеђујем у голем кован дукат — нишан ми. А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини да ме је за Миту Ђуринога јако мило. Ич ништо не зпа дор не прими нишан кол'ко сам. се : туцала, нити пак