Nova iskra

ВРОЈ 4.

везе са Словенима. То интересовање мало по мало па ће ностати општа особина. Немају разлог они Срби који верују да Русе „не креће љубав братска н научни интерес, већ мотиви верске, најчешће политичке природе«. 'Гакво мишљење није оправдано. На против, ми тврдимо, да је тај интерес најмање политички, већ интерес рођачки, интерес крвних веза . .. ТЈНхЈ.! Ако и после овога ма ко верује, да је у праву бацити се на ме каменом, нека му је Богом просто, али само часно и јавно, а не иза угла . . . ВЛСНЛИЈЕ НИКОЛАЈЕВИЋ КоРАБЉЕВ.

.Јован Или1., сриски иесник (* 1823, + 12. марта 1901. г.) Широм српокога народа прохујада је тужна веот, да је Бабо, Абиба отари Јово Илић променио оветом. Није нам познат ни један српски лист који не ожади овај велики губитак. «Нова Искра», у овај мах, доноси само његов лик као допуну многобројним чланцима и биограФијама што по његовој смрти изиђоше у српској штампи. — Вечан му помен ! Сеоски лола (оликао Л. Патаки). — Нема ваљда српског позоришног друштва које није представљало ову у нао тако омиљену мађарску игру Сеоски лола. Како он изгледа у свом завичају, у сеоској <( биртији», нредставља ова олика угледног мађарског сликара Л. Иатакија. Кнез Милан М. ОбреновиК 1Т са својим ратним штабом у српско-турском рату 1876.—78. године. Ове године навршиће се двадесет и пет година од онога дана када је Србија почела рат за ослобођење и независност. 18. јуна 1876. год. поведа је Србија рат, јер је тога дана потписана Кнежева прокламација, у којој оу, између ооталих, и ови редови: «Ми не полазимо у овај рат гоњени чувствима мржње и дивље освете, него проникнути неопходном потребом нашом и наше браће на истоку, потребом општег мира. Поносећи се лепим посланством просвете и с.лободе, које вам је божјим промислом на истоку поверено, ступајте поуздано и омело напред, подижући своје оружје само против оних који би вам на оупрот стали. Прелазећи границу знајте, да ми остајемо верни начеду целокупности отоманске царевине, докле нас год отпор царске војске не би принудио да судбини оружја предамо исход наше свете ствари. Не заборављајте ни на један тренутак, да у пределима, у које идете, живе браћа ваша, која ће вас као своје пзбавитеље, раширеним рукама дочекати. Има тамо, иотина, и таких, који су нам ое вером одавна отуђиди, ади оу и они, по крви и језику. права браћа наша . . . Ми не носимо собом преврат, ватру и опустошавање, но правду, ред и безбедност . . . Иођимо дакле напред, Моји дични јунаци, у име Свемогућега Бога, свима народима праведнога оца, пођимо у име правде, одободе и иросвете!" Каква је судбина пратила српски народ у оба рата са 'Гурцима, познато је већ сваком. Али слободна и независна Србија, проширење дотадањих граница несумњиви су добици. Наша сдика представља кнеза Милана IV окружена ратним штабом. Тежња јој да је посде 25 година изазове у српском народу уопомене на ондашње тешке и одушевљене, тужне и радооне дане рата за ослобођење и независноот. Никола Михановић родио се 21. јануара 1845. год. од оца Пера у оелу Додима код Дубровника. Као већина наших младића из Приморја, одаде се још у детињству на поморски живот, пратећи оца на његову бродићу, те је тако походио обале јадранског мора, Исток и јужну Русију. Кад му беше двадесетак година, укрца се као мрнар на једну енгдеску лађу што је кретада пут Тихог Океана. Лађа сврну у Монтвидео, а Михановић, или што беше незадовољан животом на броду међу туђинима, или, ваљда, што је имао неко надахнуће да је доспео у земљу где ће моћи развити сву своју радиност поткрепљену челичном вољом, побеже с лађе без новаца, босоног и о једном одећом коју имаше на себи, да тражи срећу на кра.ју. Можда нико од безбројних усељеника није стуиио на обале што их кваси огромна река Ла Плата сиромашнији и с мање пргљага него ли он, кога су после прозвали царем те реке. По-

што проведе кратко време у Монтевидеу, дође у Буенос Аирео. Баш у оно доба бешњаше рат међу тројним оавезом (Бразид, Аргентина и Уругвај), где тргујући о војницима стече своје прво имање. По свршеном рату (1 870.) поврати се у Буенос Аирео, где се опет даде на мрнарски живот, превозећи у мањим дађама нутнике и трговину с раде на обалу. После уђе у службу једне поморске куће као иатрун на разним парним бродићима, од којих касније најми два, Буенос Аирес и Кети, а најпослије их и купи својом приштедом. То беше темељ његовој срећи. Већ год. 1878. његова радња толико напредоваше, да је купио још неколико нових бродова, а 1 880. год. основа прву редовну линију до Баије Бдапко, на југ, па мало касније опет другу до Колоније у Уругвајској Репубдици. Иод његовом вештом и штедљивом управом, где се сам главом заузимао и бринуо за све, до најмањих еитница, његова главница растијаше и множаше се с дана на дан, тако да је до 1890. год. откупио велики број већих и мањих лађа, за које је разннм власницима исплатио од прилике два милиона талира, а, сувише, и посаградио за свој рачун многе нове бродове. Колико је требало напора, колико ли жидавости у борби са такмацима док се Михановић подигао до ове висине! Али ипак до сада беху све мање лађе, нарочито за службу у Буеносаирском пристану н за пренос трговине на рекама. Тек нри крају 1 895. год. купи Михановић велико енгдеоко друштво Л^а РШеизе за 93.000 енглеских дира (од прилике 2,400.000 дипара). Ово друштво бијаше установило линије на рекама Парани п Парагвају, којима Михановић даде јачег маха својом радиности и предузетним духом. У новој његовој фдоти истицаху |се парочито парни бродови Еоло и Венус, најлеиши што су игда саграђени за Јужну Америку. Узгред мозке се опоменути да су пх градили у Енглеској по пдану нашега земљака Милоша Вукасовића из Боке Которске. Поставши тако јединим господарем свега промета па рекама Парани и Парагвају, Михановић сврати свој бистри иоглед на другу велику реку што се с онима слива у Ла Плату, на Уругвај. На овој реци бејаше велика утакмица између два иоморска друштва, од којих сдабије продаде се Михановићу у априлу 1899. год. за 4 0.000 енгдеских лира, те он настави утакмицу с нротивним друштвом, Мепвајеггаз Р1иг)1а1в8. Али није лако борити се с Михановићем, те и ово друштво поддеже, и оп га откупи за 180.000 енглеских лира у оептембру 1900. С новом куповином број бродова Г. Михановића нараоте на две стотине, подовину, од придике, једрених, а подовину парних. Михановић је дан данашњи највећи поморски власник не само у Јужној Америци, већ у читавом свету. Има друштава којима припада већи број дађа, али већега броја да су својина једнога самога човека нема. Он је при крају 19. века обновио у Јужној Америци одаву старих Дубровчана, те у некадашњим кодонијама старе Дубровачке пријатељице, Шпањолске, својим сјајним примером показао, да се у Дубровнику још није затро онај дух, који је о Михом Працатом пронео по свим морима славну заставу Светога Вдаха. Међу његовим бродовима наћи ћете читаву номенклатуру из наше геограФије. Један се зове Србија, други Цетиње, трећи Дубровнгт, па Босна, па Далмација, па Хрватска, па Крка, па Неретва, па Дунав, и још безброј имена што мрнаре на њима, који су већином наши Приморци, подсећа на родни им крај. Али он има још и једно огромно земљиште у Ћаку, коме је дао име Далмација, и више кућа, од којих је најлепша красни дворац у Бедграну, близу Буенос Аиреса, где живи са овојом породицом, две кћери и три сина. Два старија, Иетар и Никола, већ су му поодавно вредни помоћници у радњи. Михановић је човек још у пуној онази, висок, крупан, црномањаст, озбиљна али бдага погледа. Стас му је усправан као у мдадића, а веома је мало поседео. Говори тихо и смишљено, особито радо својим језиком, којега није ни најмање заборавио, премда се од детињства бави у туђини; задржао је чак и чисти изговор Дубровачки. Он је генерални консул аустро-угарски у Буенос Аиреоу, а ките му заслужне прси Леоподдов ред и ред Гвоздене Круне, којима га је одликовао ћесар ауотријски, и ред за поморске заслуге, који му је поклонила шпањолска краљица. Узмите само мапу Јужне Америке и погледајте на силни простор куда теку реке што сачињавају Рио де ла Плака. На свима тим рекама пдове лађе с црвеном заставом, усред које бело М. На лађама момци из нашега Приморја разносе српски је-