Nova iskra

С К Р А

изговарало). Овај оупотантив долази од адјектива жрт>тВБНБ, а овај адјектив од оупотантива жрхтва." Даље пиоац није ишао, те нам није ни изнео глагол, од кога је жргбтва постала. > Миолило се, ваљда, да глагола, који би био корен свима ооталим речма, и нема. Али у поменутој старој књизи надази се тај глагол, и написан је жрети . Ну, ако узмемо на око {асШт од те радње, а који се зове жрт>тва , онда је ваљда тај глагол био жрђти , па ое у ироменама мешао оа обликом жрети , у помоћ узетим, онако исто, као што бива са мрђти и мрети. Од жрђти правилно би бидо жрћтац ; ну како је генитив овде жрђтца , по еуфонији жрђца , то се у номинатив вратило са изгубљеним Т само жрт>ц , а то исто вреди и за облик жрети, жретац, жретца, жреца — жрец . Сетимо се, да од колац, генитив колца — коца често се чује повраћен номинатив коц (Браничево). Дакле од жрти постала жртва; од жртв а је генитив множине жртава, а од овог постало жртаван и жртавник, Примедба. У нашем језику постоји ивиз (ако то није ге§и1а) да се извесни придеви праве од генитива множине. На прилику не каже се небан од небо, него небесан од небеса; тако исто и телесан од тедеса, срдачан од срдаца (орчан је друго) земаљски од земаља (земљан је друго), па тако и млетачки од Млетака, макачки од Макаца, врмачки од Врмаца .. . Овамо иде и гатачки од Гацко (поље), алеваљски од Плевље . .. У поменутој књизи од 1 74 5. (у којој, буди узгред речено, има и писме ј) има и божаставни место сада начињеног божаствени. Ово је дакле био ириродан развитак те речи, и тако се и иисало пре 15 5 година. Ну људи од пера тада су у нао све више нестајали, па се на скоро сасвим иотајали. У то ое јављају Русомани Терлајић, Соларић и други. и — враћају језик (у књизи) за коју стотину година назад, па и то страниутицом. Али при почетку, што но реч јуче завршеног века, појављује ое један сељак, и труди се, да говорним језиком (наравно оним дијалектом, који је он знао) истисне из књиге тај нови хибридовани језик ((Књижевни". Тај сељак био је Вук. Наравно, сви «људи од науке", који су (( познавали правила и законе језика 9 (да Боме оног њиховог језика) одмах су и сложно устали против Вука и против његовог (( проФаниоања" науке и језика, — онако иото, као што и данас раде дипломиоани учевници (и псевдозналци) при свакој новини науке и у науци, ако та новина не иде у њихов калуп. Ову тежњу Вукову «да ое и пише како ое говори", видимо ми и пре Вука и код Дооитија; али Дооитије није знао говорни језик српски чисто, и зато је Вук остао као ирви у томе. За Вукову штаку ухватио се прво Даничић, ну — поред све његове величине на томе пољу, време ће показати, да ли је он постао Тукидидом према Хиродоту. Уз приговор свој пиоац, кога ја много ценим и много поштујем, да би доказао како је „жртвеник" иравилно, а (( жртавник" није, навео је за углед клетва, клетвен. клетвеник, и служба, службен, службеник, Лепо! Ја то примам; али — овде је само облик а не и значај речи ! Интересантно, да наши дФилолози" пазе увек само на облик, а не и на значај речи! Мени је пак требала била језгра а не љуска, и, према тој мојој потреби, ја и после оног 0 Филолошког» аналисања остајем при своме. Јер, шта значи (( клетвеник # 1 Да ли значи онога, који куне, или онога кога куну 1 У народу речи (( кдетвеник" није било, па је нема ни у речнику Вукову ; она је дакле познијег постанка, и, узимајући на ум знанај адјектива аклетвен" (у речнику Вукову) значила би онога кога куну. Ну ма шта оклетвеник" да значи, при оцени моје речи мора се обзирати и још на по нешто. Глагол, који тураднл/ казује, није сад већ поотојао онакав, какав је постојао онда, кад се та радња радила, дакле није било ни жрти, ни жрети, него неки нови, по невољи а по незнању скован, управо скдепан (< жртвовати" (по чијој аналогији било би и а жетвовати» да је (( жети" заборављено). Досадањи кжртвеник" према аналогији дклетвеник" значио би овна или вола, кога жру (који је жртва); а по аналогији (( сдужбеник» значио би свећеника, који жре (као и (( клеветник» што је онај који клевета, — ма да речи (( кдевета» у речнику Вукову нема).

А то није ове једно. За «службеник» иотина је, да ое не каже всдужбеник" (како поштовани писац мени наводи); али је и то истина, да ое сирава, на којој се служи, каже „сдулсавкмк". (Овде је в узето меото б због тога да ое избегне доша шала, као што се каже и (( крзница» меото (( крсница»). А ја и не говорим о лицу које жртву приноси, него о сирави на којој се то чини. Нрема овоме пак ја ниоам (( жртвеник» «заменио» (( жртавником". Ја се олужим и речју (( жрети" а не «жртвовати». Према тој мојој речи, која радњу казује, правилно би бидо казати и а жрц" (тако је у оној књизи) или (( жртац», од гдагода (( жрти" место (( жрец" (или правилније (( жратац" од (( жрети"). Али прп овој радњи, при којој се њен 1ао1;ит каже (( жртва", има и ствар једна, на којој се то ради. То је аПагЈит. Па како је мени требао баш аИагшт, ја, кад оам у тој књизи тако нашао, одмах сам и уовојио (( жртавник». Ако је некада тај гдагол био а жрети» а не „жрти" , онда је ИасШт те радње са свим правидно (( жретва", онако исто као и (( жетва" од жети, а жњетва" од жњети, и аклетва" од клети, — па кашње тек иремештајем постало «жертва» (као Габрово од Грабово, селдање од седдање, калаура од карауда, па и клачити од калчити (кречити, Ка1к-креч) Мени се чини, да овде «жрти» и (( жрети» отоје једно спрам другог онако исто, као и (( мрти» и (( мрети»; па као год што је и за «мрти» и за «мрети» — мрем, тако ће бити и за «жрти» и за «жрети» — жрем. Прави је корен «жр". Ово ое види и по другима речма. На прилику жрвањ, жрвњање, жрвњати, па и жрнати и жрно. Примедба. У речнику Вукову имају речи жрвањ, жрвњање и жрвњати, а жрнати и жрно нема. Ну, што је главније. жрвањ записано да значи Напс1тић1е, што није. Жрвањ је камен «воденични», и пошто их је увек два, каже се доњи и горњи жрвањ. Ако је та оправа за млевење у маломе, за потребу оитнију у самој кући, као што и постоји, ади нарочито за со, она се ипак не зове «жрвањ», него је и она, као и у ведикој мдини, састављена од два камена : «горњи и доњи жрвањ», те је с тога и тешка, и нико је не би могао звати «ручна». Справа дакле за у руку, коју заиота Немац и зове НапЉшШе, позната је била до скора оамо код Срба у Угарској, ади је они не зову «жрвањ» , него «жрно" и глагол «жрнати». Кад се пак «жрвањ» по свом значају, и «жрти» (иди «жрети») доведу у сугласицу, онда — јасно излази, да је «жртва» у Словена бида вегетабилна (сетите се свечароког и Божићњег кодача), а то ће даље рећи, да су Сдовени од иокона народ пољорадни, не сточарски. Ово је узгредна добит од «жртавника». Драгашевић

* Матица Српска решила је да се раопише награда за Прегледни садржај свију књижевних листова сриских у XIX веку. Књижевно Одељење Српске Матице одредиће тему по којој ваља израдити тај Прегледни садржај. * ПроФесор Милан Недељковић израдио је литерарну студију Наша савремена леиа књижевност, коју је Матица Српска примила за свој Летоиис. * Српока Академска Омладина у Петрограду одржала је 11. марта у сали Словенског Добротворног Друштва седницу у част + Светозару Милетићу и + Марку Миљанову. Студенат М. Спасојевић говорио је о Милетићу а М. Цемовић о Миљанову. * Ту скоро изашао је у ФранкФурском лиоту «АП^ететег Апге^ег №г Огиокегејеп" чланак под натпиоом Прва државна штамиарија. Донооећи језгру из предавања Др. Л Томановића 0 Ободско-Цетињској штамиарији (држано о петстогодишњици Гутемберговој у Мајнцу) разлаже пиоац о Факту да је Црна Гора прва имала државну штампарију. —