Nova iskra

БРОЈ 9.

Н О В А И С К Р А

ОТРАНА 273.

и ако не и једино, средство за испитивање непознатих арктичких предела.® Соломон Аугуст Андре рођен је 18. октобра 1854. у граду Гренуи у провинцији Смаланди, која је позната са свога неплодног земљишта, сликовног карактера и благостања обдареног и здравог становништва, из чије су средпне изашли: велики ботаничар Лине, песник Виктор Ридберг и др. — С. А. Андре још у свом раном детињству показивао је јаку индивидуалност и нарочиту љубав за опите и чудна подузећа која су била увек карактеристична за њ. У своме детињству никад није марио да се игра са својим друговима, пошто је игру сматрао за »глупост с< ; претпостављао је забаву с разпим опитима и »проналасцима", или шетњу у слободном ваздуху, где је врло радо ловио. Како је већ у десетој години био веома вешт клизач, често се виђао тај срчани и здрави дечко како, прекрстив руке на леђа, па клизаљкама слеће у највећој брзини са залеђених стрмих брегова. Већ је у младости показивао праву искреност и непоколебљиву часност, што је и било главна црта његова карактера; а у друштву чврсту вољу, са чега га другови нису баш марили.

Пошто је свршио основну школу у месту рођења, послаше младог Андреа у Јенкспингерску гимназију. У обема школама напредовао је веома брзо. Као пример дрских мисли, које издају жустру крв у Андреовим жилама, вредно је споменути, да је тај дечко, док је био у поменутој гимназији, једног зимњег дана сасвим изненада бануо кући на велико запрепашћење својих родитеља, претрчав клизаљкама велико Ветернско језеро, ири веома сумњивом стању леда. После свршене гимназије оде Андре у Штокхолмску техничку школу коју 1874. сврши као инжињер. Живећи неколико година као инжињер по разним Штокхолмским механичким радионицама, крене се Андре 1876. године у Здружене Америчке Државе да посети изложбу у ФиладелФији. Али, пошто су му средства била врло скромна, био је тамо прво обичан радник а доцније инжињер у једној секцији изложбе, студирајући при том марљиво њено техничко одељење. У јесен 1876. године, вратив се у Шведску, бавио се Андре опет као инжињер по разним механичким радионицама све до 1880. године, када доби за неколико година место асистента за Физику у техничкој школи у Штокхолму. За то време вршио је, на предлог Краљевске Академије Наука, врло ваљана испитивања о подобнрсти сиро-

вођења топлоте разних горива која се у Шведској употребљују. Његова расправа о том предмету, објављена у списима Краљевске Академије Наука, била је пре класичног Пеклетова дела главни извор нашега знања о томе. За време 1882. и 1883. године учествовао је Андре, по налогу шведске владе а под управом Др. Н. Екхолма, у метеоролошким експедицијама на Шиицбергу. Овде наводим из једног од његових писама (проФесору Даландеру у техничкој школи у Штокхолму) место које показује, како је Андре марљиво радио на Шпицбергу: „Сад сам остале радове предао другима, а себи сам изабрао, као специјалитет, атмосФерски електрицитет. Два иута се у сату (пре и после обавезних посматрања) редовно врше електрометричка посматрања, тако да ће на крају времена бити од прилике 12—15.000 посматрања, која дају напон атмоСФерног електрицитета у апсолутној мери. Пооматрања се, разуме се, обрађују, те ћу моћи утврдити да овде има дневних и годишњих периода. Максимум последње био је почетком маја, дакле доста доцније но у јужним крајевима, где он пада, као што је познато, у Фебруару. Дневна периода ноказује овде, као и у јужним крајевима, два максима — у јутру и у вече ■— од којих је овде и сам последњи врло велики. Метеоролошки Фактори осећају се врло јако у облику т. зв. месечних кривина. Посматрао

сам нромене атмосФерског електрицитета нарочито при бурама, те и ако нема доста материјала за опште закључке, ипак се надам да сам у расправи, коју о овом предмету пишем, тачно утврдио једну или две најважније особине које карактеришу поделу електрпцитета у једном потпуно развијеном барометарском минимуму.® Ова посматрања о атмосФерском електрицитету једина су у својој врсти, која су вршена у арктичким (северним) регионима, а у толико су и од веће вредности. За Андреа је био карактеристичан један опит који је извршио на себи самом за време свога бављења на Шпицбергу. Да би извео дејства непрекидне зимње ноћи на снагу вида и коже, затворио се Андре, иетнаест дана дуже но његови другови, уједан мрачан простор, да би његови другови, с помоћу своје опет повраћене нормалне снаге вида, могли тако вршити посматрања на њему. 1889. год. буде ностављен Андре за инжињерског шеФа у патентном одељењу, место, на коме се бавио све до свога славног лета ваздушном лоптом »Орао к у незнане краје. Према Андреовим изјавама Др. Екхолму и другима, јавила му се ирва идеја, дапредузме ваздухопловну поларну експедицију, 1876. године у Америци, где се познаваше с неким чувеним ваздухопловцем. Међутим сам Андре није