Nova iskra

СТРАНА 282.

Н О В А

И С К Р А

ВРОЈ 9.

певан други део Вукове песме »Цар Лазар и царица Милица«. Од руских писаца Бесонов је покушао да из народних предања и песама склопи целину о Косовском догађају, коју је штампао у часопису » Русскал БесЂд а (( за 1857. год. II, под насловом: Лазарица, народнил иЂсни, иреда.тл и разскази Сербовг о иаденги ихг древнлго царства. П. БбЗСОНОВЂ. Ово је спев у прози, у коме је речима наших народних песама и приповедака испричана проиаст царства на Косову. Бесонов у уводу казује како је склопљена његова Лазарица. ГовореКи о значају имена Лазар код Руса и Словена у опште, вели: »И Срби имају свога Лазара и, шта више, историскога; лице, за које су везане најживље народне успомене о негдашњој срећи и о горким поразима; око њега је усредсређен цео круг песама под општим именом Лазарице. Ми ћемо изнети најглавније црте те велике песме, додајући гдекоје приче и предања, и дотичући се у крајњем реду и историје, да бисмо њеном светлошћу разведрили тамнину неких места или размрсили оно што Је замршено" . .. И ако је састав написан у прози, у њему је врло много песничке топлине, а сем тога, скроз је прожман братским осећајима радости за оним што је у народним песмама и предањима лепо и узвишено, као што и с болом у души прича о тужним догађајима и пропасти на Косову. И Бесонов, као и Капер, отпочиње с догађајима из ранијих времена, почев од цара Душана. Но докле је Капер попуњавао празнине између појединих песама и предања творевинама своје иесничке маште, ирерађујући у том смислу и саме песме које је употребио, дотле се Бесонов верно држао народних традиција, допуњујући их историјом. Цео састав има41 страну велике осмине, а садржина му је оваква: Пошто је Бесонов казао неколико речи о значају владавине цара Душана, помиње његове знатније војводе и намеснике, међу којима је и Лазар, намесник у Подунављу, Мачви и Срему. Лазар се још од детињства васпитавао у двору, где је стекао потпуну љубав и поверење. Ту је у целини преведена Вукова песма » Женидба кнеза Лазара«; а за тим се говори о смрти Душановој, о наследнику Урошу и намеснику Вукашину, и прелазе се у изводу песме »Женидб а краља Вукашина " (25) и »Урош и МрљавчевиКи (( (34). После говора о смрти Урошевој и иогибији Вукашиновој на Марици, ирелази се у изводу и песма „ Марко иознаје очину сабљу (( (57). После крвавих догађаја који су претходили, ступањем Лазара на престо »први пут се јавља могућност да се слободније дахне. Лазар и као човек, и као управљач, није дотле био оцрњен никаквим преступним делом; био је лично храбар, поштен и добар, и из душе је желео свако добро народу; својим присуством као да је очистио све што је улазило у обим његове ограничене, но благотворне власти; па и само црквено проклество, које је из Цариграда бачено на Србију за време пређашњих раздора, било је скинуто. Ето зашто се народ привезао за њ с искреном љубављу; ето зашто је остало о њему тако живо и светло сећање у целом народу, везавши за његову успомену цео засебан круг песама« . .. Писац говори о стању Лазарове земље и владавине, и о тешком положају у коме се находио , износећи реФлексије о узроцима пропасти хришћанских држава на Балканском полуострву. За тим је испричана у целини прва од Вукових несама под именом Ђ 3идање Раванице". Прорицање Милошево

у тој песми као да се почело обистињавати: Али-паша ( в Влах-Алија <( ), који је покорио Бугарију, упути се с војском и на Србију. Ту је преведена песма » Страхињић бан", из које је изостао одељак с дервишем и скраћен опис двобоја. Лазар се одлучује на отпор Турцима, па тражи савезнике: зета Шишмана, Маџаре и Млечане. Једини је Вук Бранковић био за стидан мир; а он већ одавно »копа јаму" Лазару и Милошу Обилићу, чију херојску славу не може да подноси. Године 1387. Лазар намами двадесет хиљада Турака у теснац, од којих се само пет спасло. А године 1389. пође на Лазара сам Мурат са 300 хиљада. Мурат долази на Косово и позива Лазара да му пошље „кључе и хараче", или да изиђе на мегдан јуначки (ту је преведен ирви из Вукових комада). Лазар позива у у бој сву земљу и проклиње онога који не дође (преведена клетва из другог комада). У очи поласка војске из Крушевца, седи Лазар с Милицом за вечером. Ту је у целини преведена Вукова песма л Цар Лазар и царица Милица С( (прва половина). За тим се прича о Милошу Обилићу. Њега је још Дунан узео у двор на васпитање, а за Лазара био је војвода у Поцерју, ожењен Лазаровом кћерју Вукосавом. Био је присни друг Краљевића Марка; висок и красан јунак; непријатељи су му завидели; и виле су му завиделе, јер је био мајстор у певању; а умео је читати и књиге цароставне. У очи Видова дна Лазар сазоае војводе на вечеру. Вук је већ облагао Милоша код Лазара да ће га издати. Овде је у целини преведен трећи од Вукових комада, у коме Лазар назива Милоша невером. Први је удар нанесен, а бура је тек почињала. Лазар се иривољева царству небеском (преведен први део песме Вукове „Пропаст царства српскога®) и иричешКује војску ; последњи се причешћују три побратима (Милош, Иван и Милан) који при изласку из цркве сусрећу Косовку девојку. Овај је сусрет испричан по Вуковој песми „Косовка девојка«. Иван је уходио турску војску и Милош га пита о њој и о шатору Муратову (преведен четврти од Вукових комада). У очи Видова дна држано је ратно веће и у Муратову стану. Знајући српску храброст, многи су предлагали да се пред војску изведу камиле, те да иза њих стрељају непријатеља. Међу тим, са српске стране дуну силан ветар, носећи Турцима прах у очи, те њима страх овлада. Мурат се целе ноћи Богу молио и Иророка у помоћ звао, који му и поможе: у зору паде ситна киша, и праха нестаде. Тек што су Турци расноредили војску за бој, ал' ето ти три сриска витеза. Милош, пуштен иред Мурата, извуче свој »потајни нож", ухвати Мурата за ногу и сјури му нож у трбух, па обори неколико збуњених Турака у шатору, искочи напоље и уседе с друговима на коње. За њима појури цела војска; у јуначкој борби падоше Иван и Милан, а Милош је три пут искакао из гомиле Турака, али га најпосле, рањена, савладаше и жива одведоше султану. Нестанком Милоша и његових другова овлада бојазан у српскоме стану. Предлагали су Лазару да положи оружје, но он одушевљеним речима подстицаше војску на борбу; у војсци се захори: на оружје! и сто хиљада српске војске постави се у бојни поредак. То беху историски и епски хероји, цвет српскога народа, с Југ-Богданом и његовим синовима на челу. Лазар је био у центру војске. Бајазит, који је заменио оца, даде знак за иапад. Срби