Nova iskra

БРОЈ 1 1.

Н О В А И С К Р А

СТРАНА 35 1.

* Из 3. и 4. овеока стручиог чаоопиоа ХеИнсћгШ (иг т1егпаИопа1ез Рг1уа1—ип<1 3(,га!гесћ(;, који уређује Бг Шетауег, университетоки проФесор у Киду, посебно је оштампана раоправа проФ. ЈК Перића Ођег Аге АпЛегипд Лег МаИопаШа.1 гт РаЛ1е Лег Аппехгоп (8°, стр. 205 — 228). * У току месеца новембра о. г. приредила је Зора, орпско академоко друштво у Бечу, ова предавања за овоје чланове: Народ и интелигенција (Хр. Јокоимовић), Економске школе у историјском ирегледу (А. Протић), 0 иесмама Јована Дучића (Св. СтвФановић) и 0 иесмама Алексе Шантића (Ст. Миленковић). — Вредна Зора наотавиће и даље оваква предавања, те очекује, поред својих чланова, да ће и други интелигентни Срби, који долазе у Беч, држати оваква предавања у Зори. * Русскгп ФилологическШ ВЂстникг донео је у овом 1. и 2. овогодишњем свеску две раоправе које се тичу и нас Срба. Прва је Г Иљинскога Постанак речце ЗИ у бугарском и сриском језику, а друга М. Халанског 0 некојим географским имеиима у руском и југословенском еиу. * Досадашње библиограФске белешке о туђиноким књижевним радовима, који се тичу нао Срба, допуњујемо и овим неколиким из француске књижевности. У 1899 и 1900. години написаше : Раи! Воуег : I. Ба 1апдие е1 1а РИ1ега1иге еп Вотге-Неггедо^гпе. Ауес ипе саг(;е <1е 1'еп1еп8шп 8егћо-сгоа (;е (шт. у Еегше депега1е Лез Зсгепсез, 1900, VI, 3 3 5 — 343); 2. 8. Сгаро: Ра ЗИиаНоп Аапз 1ез ВаИгапз, Ноитапге, Моп1епедго, 8егМе, ВтдаНе, АЊапге, Масе&огпе (Шт. у С}иевИопв Огр1ота1. е1 Со1оп. Х1,УН, 1899. 160—164.); 3. Сћаг1ез Б1ећ1: Сћег 1ев 81акев Ае I'ААггаПдие. И,ез 8оиуеп1гв с1е 1а Ргапсе еп Ваћпа^е (Шт. у Л^омпеЦе Кех>ие, 1 899. 1 5. -.угП, 59 1.— 606.); 4. Сћаг1ев Б1ећ1: Б'ћгв1огге е1 1ез топитеп1а еп Вовпге-Негхедо^гпе. I Б'ероцие гошаше II. Р,е Моуеп-А^е, III. И'еродие 4игдие (Шт. у Кегше депега1е Аеа Зсгепсез. 1900, VI, 3 1 6. — 334.); 5. К. ОаиШЈоЈ: ЕШЛе виг 1ез гп1етаНот вегђеа (Шт. у Метогге& <1е 1а 8ос. 4е Ипд. Ае Рагга. XI. 336. — 353.); 6. Апа4о1е ^егоу-Веаићеи : Бев гасев, 1е8 геНдгот, 1а па1оаШе еп Вотге-Негхедопгпе (ТТТт. у Дегже депега1е Аеа Зсгепсеа. 1900., VI, 344.—368.); 7. А1ћег4 Ма1е1;: Бе Ног МИап (Шт. у Дегже с1е Раггв, 1899., I, 1 36.—1 69.); 8. 1 ј ОШ8 01тег: Ј0а ( ,Левие депега1е Аев Зсгепсез" еп ВотгеНеггедопгпе (Шт. у Нелие депега1е Аев Зсгепсев. 1900., VI, 169. — 294.); 9. 1 ј ОШ8 01тег : Е'гп&1гисПоп риђНдие еп Воапге-Неггедо^гпе (Шт. у Дегше депега1е Аез Зсгепсеа. 1900., VII, 419. — 462.); 10. 1 ј . РеШ : Нед1етеп1§ деп&геаих Ае 1'ед1гве оНћоАохе еп Тигс[иге (Шт. у Неиие Ае 1'Оггеп1 СћгеЛ. 1899, II, 227.—246.); 11. 2аћого-№8к1 : Бев 81а^ев Аев гасев е1 1еигв оггдгпев (Шт. у ВиИеНпв е1 Мет. Ае 1а 8ос. А'Ап1ћгор. Ае РаНв. 1 900., V, 69.-99.). * У гласнику Руске Императорске Академије Наука ИзвЂстгл отдЂленгл русскаго лзика и словесности (Књ. VI, св. 2., 1901.) штампани су реФерати Г. А. Иљинокога о: Ра1еодгарћгвсћев ипА ЗргасћИсћев апШввИсћ Аег пеиеп РићИсаНоп Аег ВШ1ег поп НИапАаг (Бг. А. Вондрака) ; №6ег егпеп сугИШсћеп Аров1о1ив вегђгвсћег НеАасНоп тИ д1адоШгвсћеп Магдгпа1д1оввеп (Љ. Стојановића); и о ВгисћвШсћ егпев д1адоШгвсћеп Меввђисћев (Рг. В. Јагића). * УАуоХ ,, тјевеспа вто1га га кпјггехтовГ г итје1пов1 (Загреб) престала је излазити. Др Миливој Дежмаи и Срђан Туцић уредили су књигу III, св. 4—6, и завршили дал>е уређивање. Унрава 2гт;оЈа јавља да лист ирестаје излазити, јер је Вги8(;уо ш итјекпов!; 1 итје(;п( оћг! ускратило даљу годишњу помоћ од 2000 круна, а и дужне претплате има преко 4 000 круна. * У издању Земунске штампарије Симе Пајића изашла је нова књига: Женека. Путописна црта из Швајцарске. 1901. Написао Др. Владимир Николић. * На пооледњем састанку представника српокога иарода у Приморју решено је да ое место Срискога Братства (што га је ауотријска влада забранила) оснује ново просветно - привредно друштво Сриска Зора. Циљ је друштву унаиређивање просвете и привреде срлскога народа у Далмацији. * 19. октобра прослављена је у Доњој Тузли педесетогодишњица од смрти владике Петра Иетровића II. Његоша. Том приликом говорио је о животу и књижевном раду Његошеву Марко Славковић, учитељ. * У 4. св. (август) Париског Деиме Аи ИгоИ РиШгдие е1 Ае 1а 8с1епсе РоШгдие штампан је реферат проф. Ж. М. Перића о најновијем српском закопу о судијама (19. јан. 1901.): Еа 1ог вегђе виг I'гпато^ЊгШе Аев јидев.

* У издању В. Валожића доштампавају се и за који дан ће угледати света Песме Нетра Прерадовића први пут штампане ћиридицом у засебној књизи, са предговором, тумачем и сликом пеониковом. У овој оу књизи оабране најлешпе песме Прерадовићеве као Путник, Браћа, Дјед и уиук, Моја лађа, Мртва љубав, Мируј, мируј, срце моје, које се декламују или певају по овим нашим крајевима, и многе друге, из оба периода његова певања, које характерују Прерадовића као племенита човека, врлог патриоту и чуствена и мисаона песника. Издање је приређено строго критички. У њему не само да није мењано нигде ништа (ооим правописа), но је шта више нарочита пажња обраћена на то, да се уклоне измене учињене у досадањим посмртним издањима његових пеоама; стога оу ове ове пеоме иоправљене које према листовима и књигама, како су наштампане за живота песникова, које према рукопиоу пеоникову, што се находи у свеучилишној књижници у Загребу. Ово издање не само да је прво ћирилицом, но је прво у опште намењено и најширим круговима народним, пошто је то једино досада јефтино издање Прерадовићевих песама. Али је ипак зато целокупна опрема веома укусна, пошто ово издање нема другога циља, до да се у нашем народу што јаче укорене миоли и чуства овога знаменитог Србина и великог песника, који сада, на жалост, ни у источним ни у западним крајевима нашим није цењен онолико колико заслужује. Књига стаје 1.20 динара иди круна. * У 3 — 4. св. овогодишњег Вггап(. 2еИвсћггЏ реферовао је Др. Станоје Станојевић о овим новинама : Војна организација у византијској и,аравини (Т. Ј. Успенокога), Нацрт културне историје јужних Словена (Ј. Н, Смирнова), и 2иг ЕпвГећипдвдевсћгсШе Аег Кггсћепв1а^гвсћеп 8ргасће (В. Јагића). * Српско академско потпорно друштво у Загребу дало је у штампу приповетку А. Чехова Мужици, коју је превео Вељко Лукић , свештеник. Чист приход употребиће се за оснивање Сриске академске мензе (заједнички обед). * У картографској радионици Министаротва Војног израђен је хромо .штограФски дик Милоша Великог. Слика је велика 58/4 6 см., а израђена је у двадесет боја. Цена је сдици 2 .2 5. дин. Лик је израдио Г. Живојин Величковић, цртач у Картографској Радионици. Уметничка израда репродукције пајбоље преноручује овај рад. * 11. новембра одржана је, у Сали Добротворног Друштва, седница Српске Академске Омладине у Петрограду ради прославе педесетогодишњице од смрти Владике Његоша. Том приликом говорио је о раду и животу Његошеву Г. Јанко Спасојевић. * Руска императорска Академија Наука оштампала је из својих Изв г Ђстгл отдЂлетл русскаго лзика и словесности прегдед чланака, рецензија и бедежака за 1900. г, а под натписом Славлнов'Ђд'Ђнге †иовременнихЂ изданггх. Српски део израдио је наш сарадник Г. проФ. Василије Никодајевић Корабљев. * Из ЈаћгевћеЏеп Аев Ов1еггегсћгвсћеп Агћао1адгвсћеп ЈпвШиГев (В. IV., 1001,) заоебно је оштампан придожак археодогији Г. проФ. Тих.Р. Ђорђевића под натписом Аив б&АвегЂгеп. И ако сам у свом отвореном писму Г. Дан. А. Живаљевићу, уреднику Кола, нагласила да ћу ћутати, ипак ме његов одговор нагони да говорим, јер би иначе, ћутећи, приотала на увреде које ми је, може бити, сад у незнању нанео. Нисам га обманула да му за име нисам знала. Своје му иесме никад нисам слада, а откуд једна у његову диоту, није ми познато, као што ми није било некад познато оттсуд моја песма Завист у Звезди, док ми није казао њен поштовани уредник, Г. Јанко Весединовић, од кога је добио ту песму. И, после, ја се не сећам да је мој ма и најмањи рад какав отишао коме без писма. Да ли ми је икоја приповетка одбачена у Српској Књижевној Задрузи, ни сад не знам, јер сам свој рукопис тргла ире седнице, коју ми је Г. Љ. Јовановић иоменуо на улици, где смо се срели. Према томе, ако је било каквих реФерата, били су о деду којим Српска Књижевна Задруга не раонолаже. ј Да оам свој рукоиио доиста тргда ире седнице, потврдиће Г. Љ. Јовановић, јер је, без оваке оумње, частан човек. А може