Nova iskra

НОВА ИСКРА

БРОЈ 1 1.

Г. 1890. издала је Матица Хрватока „Изабране пјеоме Петра Прерадовића, 8 оа уводом о животу и раду песникову од Миливоја Шрепла. Ирво издање ћирилицом угледало је овет иотом крајем ове године у Београду, издањем књижарнице В. Валожића. м. ш. Лов на јелена (оликао А. Милер). Нема се куд ни камо: напред су морски вали а иозади ловачки пси који дозивљу своје гооподаре! Ето тај моменат, пун покрета и психологије животиња, представио је овај немачки сликар и верно и уметнички. У крчми (сликао Влахо Буковац). — Колико нам драге лепоте износи овај један поглед у унутрашњоот оеооке крчме у Далмацији! Није ово крчма у коју ое улази само алкохола ради. Погледајте оне трезвене типове који су у њој, а нарочито погледајте онога гуслара у којег су упрти погледи иосетилаца. Драго нам је, што је ова крчма сраска, па је стога и доносимо а нарочито што би од орца желели, да се и остаде крчме угледају у ову. —

Нред Цетињем (оликао Ст. Тодоровић). Када је, прича наш народ, Гоопод отварао брда и иланине, нооио их је ове у једној врећи, те их тако размештао где је хтео. Када је дошао више Црне Горе — врећа му ое раздере, те ое просу чудо од нланина! Тако је, ето, народ замиолио поотанак Црне Горе; а шта га је на то нагонило, показује и ова слика коју је наш уметник верно забележио. Маиастир Кувеждин (сликао Ц. Медовић). У низу српских манас/гира у Фрушкој Гори поносито сгоји и ова богомоља која ое такмичи са осгалима, нарочито у пољодедотву. Многи нагаи манаотири у Србији могли би се у том погледу угледати на ову обитељ. Уз манастир има прњавор са 40. кућа а 23 4. душе. Не зна ое тачно кад је овај манастир подигнут, али се зна да је био подигнут раније од 1 569. год. Из сриске војске: Пушчана иаљба, Око казана, Јутро у каиарни. Ове слике оаме ообом најбоље говоре о оном шго представљају. Стога их и не описујемо изближе. —

сНе 1_,еГргГдег Вапк пеђз1 Лег КааасГег 'Тге\)ег1госћипдв-Оеве1&сћа[1 ипА (1ег ЕЛеШгГсИШ - АсНепдеаеГасћаЏ оогт. 8сНисћег1 и. С-о 1п Мптћегд. Ете гпЛиа1Не-/'тапгГеИе Оаг&1е1ипд. Обраћамо нашњу нашој политичкој штампи на оиу броширу која до данао није српским читаоцима ириказана како заслужује. * У 30. свеску Бечког полумесечника СлавннскШ оУкђ штампао је А. Павлид (Вознесенски ?) врло симпатичан рсферат о књизн Г. ЈосиФа Холечека Босна и Херцеговина за време окупа ције. Овај одлични рад Г. Холечка већ је превео у руски језик ђакон Прашке цркве Г. А. Вознесеноки, и превод се већ штампа у Москви. * У Ба Неиие Ле ИгоИ т1етаИопа1 е1 Ле ЕедШаИоп сотрагее штампан је чланак ПНШоггдие Л'ипе сосЦ/Чса Иоп, т. ј. Историјски преглед кодиФикације црногорскога законика В. Богишића. * Из 31. свеска Енглерових Во1ап. Јаћгкпсћет посебно је оштампана раоправа Др. Луја Адамовића, проф. у Беогр. Вел. Школи, 01е НЊ1јаћ- ЕогтаНоп, е1п луеш^ ћокапп1;е8 Визсћ^егк с1ег Ва1кап1апс1ег (Лајпцпг, 1901.). * Г. Иван Ииколић, познати преводилац орпских народних песама у италијански језик, јавља да је нревео и Његошев Горски Вијенац. Превод ће се штампати у Задру. * Др. Војислав В. Рашић даће крајем ове године у штампу своје дело 0 Дунаву. Како се у позиву претплатницима вели : дело је рађено о ногледом на целокупно источно и нарочито српско питање у прошлости и садашњости. Дело ће имати око 2 0 штампаних табака в. 8°. За претплатнике је цена 3 динара. Претплату ирима ииоац и Фирма Јевте М Иавловића и Комп. * Наш оарадник Димитрије Глигорић—Сокољанин штамнао је своје Песме. Књига је од 4 штампана табака, а цена 80 п. д. Препоручујемо је својим читаоцима, којима Сокољанин није непознат. * Г. Лазар А. Крџадић, академски сликар, довршио је и предао црквеној општини Каменичкој (Мачва) поручени иконостас. Читамо у дневним листовима изјаву захвалности црквене управе за савесну и уметничку израду. * Цетињски проФ. Л. Поповић спремио је за штампу монограФију Цриогорски митроиолит - госиодар Петар 1-ви. Са додатком књига ће изнети 14 табака в. 8°, а цена је за претплатнике 80 новчића (књижарска цена 2 крунеЦ

Јоапо^, Кпедшја Је1епа, готап^спа ^^епЛа и 6е1;1г1 ста, 2а§гећ, I 901. Фабула је ове романтичне легенде ириличио изупотребљена. Војвода Југовић зарекао се да освети свога брата кога је дала погубити Кнегиња Једена. Ои ое зарекао то учинити, пре него је Јелену и нидео ; ади, чим ју је видео, он пада на ноге иред њу, заљубљен. „Легенда" се ова свршава онако како према оваком почетку једино и може: Југовић на крају ипак убија Јелену, ади с њом заједно и себе. Из оваке Фабуле дале су се извести неколике јаке, трагичне сцене, и не може се рећи да Иванов није извео ни једну од њих. Ако у обради таквих сцена он није показао увек довољно вештине, он је показао у два три маха доста снаге. Али главна је махна ове «романтичне легенде 8 љен облик. Кад се узме да се радња збива у једном средњевековном властелинском двору ; кад се узме да је Јелена, но својој оиштој карактеристици, једна кнегиња из бајке; кад се узме да је цела фабула кодико интересантна толико и невероватна, онда излази да је «Кнегињу Јелену»ваљало нанисати у стиховима, и то у добрим. Међу тпм, она је написана у прози и то у рђавој. Језик је Иванова скроз конвенционалан, опомињући нас, кад је иајбољи, на језик Цветићевих трагедија, а, кад је најгори, на језик којим говори онај дивни (( Неко" у Ивковој Слави. Ј.

* Г. Божидар Никашиновић штампао је у Берлину и другу овоју броширу о приликама у Босни и Херцегонини. Брошири е натпие 3 5 МИИопеп Магћ Аеи1&сће& КарИа1 гп Во&пгеп ипА