Nova iskra

* * * Прегледаћемо накнадно још некодике шижевжчке покугааје ва еастав Косовске епопеје. После Качићеве песме о Мнлошу Обилићу најстаријж је такав покушај: Гаврила Ковачевика : СтГхи ш покеденГи и ндлгкренГи С -ерссклги) келикдгиЈ Кназа Лдзлрд протикх тг (рсмгш цЈполченГ/л, сх разнмми еги) келможеи рлзгокори и ш изокрдженГи стрдшндгш и грозндгш онлгш междЈ? Серклми и Турмми нд иолк Косок^ СрлженГа ... кк Б^дин^ Грдд^к 1805.*) Овај састав, штампан црквенпм словпма и мешовитим језиком, има 112 страна обичне осмине. У њему је обухваћен највећи број косовских епизода из народног предања. Подељен је у два дела: у првом делу опевани су догађаји из ранијих времена, пре боја косовског, у кратким стиховима од 7 слогова и са сликовима; а у другом су косовски догађаји у десетерачким стиховима, такође са сликовима. Ковачевићев састав интересан је како но времену издања, тако и по потпуности својој. Он је све до Новићева састава (1847.) био једина књижевничка целина о боју косовском; па и после њега, нарочито други део по преради Врчевићевој, био је још дуго омиљена народна књига. Прећи ћемо опншрније оба дела, а нарочито други. „I. Чдстс. Ш покеденГи и ндлгћренГи" има два одељка: „Покодх" (стр. 3—15) је назив првог одељка, који почиње стиховима: При Стефање Немање ') Сербско царство начасја, А на младом Урошје Неманичев скончасја: А по сему Књаз Лазар скиптр царства пријемља, И со царством владјети полну власт имјеја . . . Лазар, који је имао „царско имја и титло", био је мудар владар; обновио је и утврдио царство, и проширио српске земље, одбијајући од њих непријатеље. Под њим је народ живео у миру и љубави. Турци прелазе у Европу и освајају Једрене, а за тим Маћедонију и Бугарску. Први је судар са Србима на граници Бугарске. Мурат поруши нека места и освоји Пиш; но Лазар уговори с њим мир, те Мурат окрете војску на Маћедонију и Грчку, а Лазар удари на Угарску и освоји нека места на граници. Но Мурат наскоро опет удари на Орбе, и тада га Лазар разбије на Плочнику, Топлици и Ситници. Ндм-кренГе" (стр. 16—38). Овај одељак описује сабор, на који је Лазар сазвао „всја своја бани, књази и велможи" ради договора о боју с Турцима. Лазар их ономиње на раније славно доба под Неманићима и Душаном, па позива све витезове да се сете врлина својих предака и.да заједнички бране земљу. Књаз Југ Богданович (Вратко), таст Лазаров, вели да ће први са својих девет синова иролити крв за веру и отачасгво. Велики таз Волк Брамкович казује како је у њих мала снага за отпор Турцима, па предлаже да се учини мир и да се за нека погранична места плаћа данак, док се не скупи више вој*) У ранијој напомени о Ковачевићеву саставу, учињеној по тврђењу г. Тих. Остојића, погрешно је означена 1810. у место 1805. год. овог издања. 1) Све наводе штампаћемо данашњим словима.

ске и не добије помоћ из Босне и Бугарске, и док се не учини мир с угарским краљем. Велики воевода Жилош Обилич не пристаје на Вуков нредлог, јер вели да има доста храбре војске и добрих јунака „жестоких лаФова" и „славних хитрих соколова", паређа: „делију" Мусића Сте®ана, „на гласу јунака" Шаинића Дамјана, Радоњу Богдана, Змаја Омућевића, „хитрога сокола" Павла Орловића, Косанчића Ивана и „младог војводу" Милана Топлицу; заверава се да ће се с Турцима јуначки борити. И остала се господа слажу с Милошевим иредлогом. Кнез им захвали, а Милошу задене за калпак челенку „од самога злата" и иохвали га. Уговорише о боју па свршише еабор. На крају овога дела има „Прим-кчднГе" у прози (сгр. 34—35), у комо се прича како је Лазар, носле сабора, пошао „прохожденија ради" и узео зета Милоша с десне а Вука с леве стране, „из којеја нричини родила се завист, а из зависти кавга, а из кавге невјерност и погибел обшча, и конечно царства Оербскаго разореније и паденије". Гледајући их нред двором, њихове се жено завадише, „за које Мара сестру своју Вукосаву руком по лицу удари, и чрез перстење на руци окрвави ју". Тим поводом завадише се и мужеви, и Вук од тог доба „ злобу у сердцу понесши" поче клеветати Милоша код Лазара. Тако завађени отишли су и на Косово. „II. Чдст. Ш изокрдженТи коенндгш при^готокленГд оурежденГд и срдженГд". То је једносгавна песма десетерачких стихова, у неколико чисгијег језика, који се више приближује језику народних песама. Почиње стиховима: Купи војску Сербски Књаз Лазаре, от Сербије цјеле Государе, От Сербије и Херцеговине, части Босне и Македоније; Самодержец и велики Књаже! от племене Сербскаго витеже; Купи војску, зове на Косово у пресвјато име Исусово ; Књиге шаље свуда на све стране, да се купе војске изабране;. . . Лазар шаље књиге бану Босанском, бегу Окендерском, Мусићу ОтеФаиу, војводи Богдану, Шаинић-Дамјану, во.јводи Марјану, Вмају Омучевићу, Павлу Орловићу, 'Бурици Ордару и Николи Бољару, поручујући им: „Ко је Сербин, и Сербског имена, | и от сербске крови и племена; | И когаје Сербкиња родила, | и матерним млеком задојила"... нека брже дође на Косово „у свето име Исусово", за „праву вјеру хришћанску" и „за закон и за љубав царску", да бране отачаство и царство (стр. 36—37). Лазар уређује прикупљену војску, па с њом полази на Косово уз „свеколике свирке" и „уз вопл и ридање": Растаје се син от родитеља, брат от брата, сродник пријатеља, Син от мајке, и брат от сестрице; и заручник своје заручнице; Жале мајке једине синове, а сродници сроднике њиове; Заручница заручника свога, и сестрица браца јединога! Воздижу се гласи до небеса, от жалости и они чудеса (38—39). При поласку Милица моли кнеза да јој осгави девет Југовића, но Лазар јој одбија молбу, јер би „прекоран био од господе", нити би за војску било добро, јер су Југовићи најбољи јунаци; али нристаде да јој остави једнога

— 80 —

&