Nova iskra

— 65 —

ФАТИ-СУЛТАН 111 ућур !') Испратише у сургун (прогонство) онога беснога нса, ному човеков живот није ништа. Испратише га у сургун далеко, где се зими снег не тони за месец и више. Сургуниса га сам падишах, цар царева, већил (пуномоћник) Алахов. Шућур! Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на ивици обале Златнога Рога, гледајући где се укрца у голему ђемију морску Ахмед-хаФуз, 2 ) први имам 3 ) Аја -СоФијо, рођак султан - Махмуда, цара царева, већила Алахова. Убио је и пре неки дан човека, ни крива 'ф ки дужна, у беснилу од бекрилука, на уместо већ једном да га смрћу казне, досудигае му сургун. С њим је и његова сирота ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башчи његовој. Фати-султан! Од рода је султанова, па за то је зову султан (кнегиња). А куда ће из овога дивнога града 1

„Види. Цариград, па умри!... Али не! немој умрети, но живи и гледај: ношто си га видео и грејао се макар само данак два на његову суицу, огледао се у његова два мора, Златноме Рогу и ВосФору, носићега га у срцу до гроба, па бага да живига, погато си га видео, још сго година!" Тако говоре хануме.

1) Хвала Богу. 2) ХаФуз, онај који зна Коран на памет. 3) Овештеник.

И тај дивни град, с много душа, но мусломански Дер-Се'адет (врата блаженсгва), на седам брегова, искићеним смоквама и маслинама, лимуном и неранџом, и ружама, каквих ћеш заман тражити још гдегод, тај величанствени град оставља Фати-султан баш онда кад ваља да је у њему!... Родитељи греше, деца испагатају . . . А да ли ће бити храно Фати султан-хануминој дугаи и тамо куд иолази ?... Путоваше ђемијом до Солуна, а одатле коњима, дуго, до маленога града Прокупља. Јер Ахмед-ха®узу досуђено је за сургун Прокупље; а дато му је на уживање двадесет и пет села у околини Пиша и ^ Прокупља, дивљега лепотана, камо се поветарац разговара са шумном Топлицом, гдено мучи опустела кула старца Југ-Богдана, и гледа, муком, чуда бесних освајача царевинесрпске... Српска села пре, сад спахилуци лудога Ахмед - ха®уза ... Не прође много, па ха®уз уби и овде човека, и даде крвнину пола Житорађа. Мало, па опет уби човека, те даде и другу половину Житора.ђа... Отац дивља звер, а кћи питома голубица... И Ахмед - хаФузовица је питома, кротка. У кући је мања, гато^ но реч, од макова зрна. А да је само мало друкчија, одлетела би јој глава с рамена одавно, нарочито кад ха®уз није при себи: бекрија је бивши имам Аја-СоФије да му је мучно наћи пара. У кући сваки час вика и кавга, али, пуста младост! — Фати-султан ипак је весела, па и тужну и забринуту мајку своју често разговори и развесели. Удаљена од свога завичаја, Фати-султан нађе и овде неколике другарице. Оне јој причају све о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави...

П икола Кгстиљ

Београд, марта 1902. год.

Н0БА НСКГА