Nova iskra

ширећи се; бије велика срчана жида — аорта — примајући од срца адеву крв, да би је разносила по свему телу; дишу плућа, неуморно прерађујући угаситу крв, да би је оспособила за даљи рад; лагано се диже и спушта пречага између грудног коша и трбушне дупље, помажући и срцу и плућима; извијају се змијолика црева, вршећи тајанствену радњу варења. Од куда Рентгеновим зрацима та чудновата моћ продирања? Вероватно отуда, што су њихови делићи тако сићани, да могу слободно пролазити и кроз међпросторе што раздвајају молекуле, из којих су састављена сва тела у природи. Према најновијим истраживањима научним, Рентгенови су зраци управо таласаста кретања најсићушнијих делића материје. Ови су делићи тако ванредно сићушни да су, по рачуну Физичара, милион пута мањи и од самих молекула, који су оиет тако ситни, да их не можемо никако видети. Рачуном је пађено, даје дужина таласа, по којима се тамо амо колебају делићи Рентгенових зракова, 15 милионитих делова од милиметра — размак који не можемо себи ни представити. Све већа примена Рентгенових зракова у лекарству има се принисати све то јачој развијености технике Рентгенизације, која је у последње време достигла веома висок степен савршенства. Докле су пре неколико година могли на штиту испитивати само руку, ногу, врат, дотле је данас успела техника да осветли на пггиту целог човека, ма колико он био висок и развијен. Пре неколико година требало је 15—20 минута да би се зготовио снимак ноге; данас се пак може извршити добар снимак груди одраслог човека само за неколико секунада. Рентгенизација врши се данас у два правца, т. ј. као Рентгеноскопија, при чем се предмети посматрају на особитом штиту, на којем се појамљује унутарњи склоп испитиваног објекта у жутињавозеленкастом осветљењу, и као РентгенограФија, т. ј. испитивани нредмет репродукује се на плочици осетљивој према светлости. Оба ова метода Рентгенизације веома су усавршени у најновије време. Рентгенови зраци, нробијајући непровидну облогу човечјег тела, постали су важни помагачи лекарима при постављању дијагнозе у неким тежим случајевима унутрашњих оболевања, при којима спољашњи симптоми не могу дати лекару са свим јасну представу о карактеру болести. Као најочитији пример болести, у којој се са успехом примењује Рентгенизација, служи аневризма велике срчане жиле (аорте). Аневризма је врло тешка болест, која се у том састоји, што се дувари великога била стањују и растежу под притиском крви што бије из срца. Утанчање дуварова била може да иде тако далеко, да се крвна жила провали и испусти крв, услед чега наступа унутрашњи излив крви и неминовна смрт. Аневризма се мучно лечи, кад је болест јако напредовала; ну докле је још у првим почетцима својим, она се може лакше савладати. На жалост, прве Фазе ове болести наступају посве иеприметно, не јављају се никаким знацима. Ту је помоћ Рентгеноскопије очита; усавршеним данашњим Рентгеновским прибором могу се распознати и тако нежни органи као што су крвни судови, да ли су исправни или не. Еако се аневризма јавља већином у познијим годинама, то је за препоруку да се људи посзе 40. своје године испитају Рентгеновим зрацима, да би се уверили о стању својих унутрашњих органа. Важне услуге учинила је Рентгенизација и за распознавање неких болести у грудноме кошу, у трбушној дупљи, такође при запаљењима грудне марамице, у болестима плућа, при развијању рака и других опаких израштаја (прорасти, новорасти). Ради тачније дијагнозе неких унутарњих болести морао је лекар кадшто да узме нож у помоћ, да отвори утробу (т.зв. „пробна лапоратомија"); данас су познати многи случајеви, у којима је ризична лапоратомија замењена са свим невиним ФотограФисањем утробе, помоћу Рентгенових зракова. Што се пак тиче тражења страних предмета у телу, као куршума, новца, игала, ту је Рентгенизација тако далеко дотерала, да може пронаћи у телу и трошке које имају мање од милиметра у пречнику. Рентгенови зраци стекли су у лекарству велики значај не само као дијагностичко средство, него и као важан чинилац у лечењу болеети. Утичући силно на живо ткање, они су постали моћан биолошки Фактор. Последњи збор

дерматолога у Бреслави признао је јавно х—зрацима велики значај у лечењу кожних болести. Тако су за кратко време постигнути сјајни успеси ири лечењу неких запаљења коже, т. зв. екцема, нарочито хроничних облика ове болести. За дивно је чудо, да Рентгенови зраци лече и две сунротпе болести, као што су ћелавост и превелика косматост. У једном случају Рентгенови зраци уништавају длаке, а у другом их изазивају на живот. Занимљив је овај пример. У једног ћелавог господина покривена је ноловина главе металним листићем, који није пропуштао х—зраке, докле је друга половина ћеле остављена непокривена. После неколико седења пред Рентгеновим апаратом показало се, да су се на непокривеном делу главе појавиле младе длачице, које су за тим све већма расле, докле покривени део немађаше ни трага од промене. Косматост или маљавост, као болест, састоји се у томе, што неки делови тела, који обично нису покривени длакама, обрасту у њима. Тако се н. пр. показују кадшто у музејима жене са брадом и брковима. Или се лице у људи покрије тако густом длаком, да изгуби лик човечји. Ово су истина крајности ове болести, која се иначе јавља у блажим облицима, т. ј. нојављују се само густе, дуге длаке на неким деловима коже. До сада су лечили ове болести чупањем длака и прижизањем њихова корена помоћу електричне игле, што је и дуго трајало и било веома мучно. Сада је замењен овај варварски начин лечења Рентгенизацијом, ко.јајеибржаи не причињава болове. Довољно је да болесник одседи неколико пута пред Рентгеновим прибором, и све ће длаке поиспадати са делова тела, који се изложе Рентгенизацији. Различит утицај Рентгенових зракова на кожу тумачи се разноМ' јачином делања њихова. У једном случају они буде живот (нри ћелавости), у другом га. паралишу (при маљавости). То је слична појава као код алкохбла: у мањим количинама он узбуђује живчани систем, у већим дозама га паралише. Тако исто слаба електрична струја утиче на живце узбудљиво, а моћна их струја паралише. Занимљиви су и најновији ресултати лечења губе и кожног рака Рентгеновим зрацима. Губа или проказа није ништа друго до туберкулоза кожна, која се јавља у облику чворова и осутака по кожи. Недавно је дански научник Финзен завео лечење ове опаке болести светлошћу, чији су хемијски зраци нарочито лековити. Ну Финзенова метода има нрилично недостатака, стога су лекари окушали и Рентгенове зраке који по својим физичким особинама стоје близу хемиских зракова. Добивени ресултати премашили су свако очекивање. Лечење губе Рентгеновим зрацима не само што је много брже, него је и много темељније, пошто Финзенови електрични зраци утичу само на површину коже, докле Рентгенови зраци продиру дубоко у све слојеве болесне коже. И при лечењу кожног рака, који се иначе хируршком операцијом уклања, Рентгенови зраци освојили су себи видно место. Рентгеновим зрацима користила се не само практична, него и теориска медицина. Њиховом помоћи обогатиле су се многим цењеним податцима и анатомија и Физиологија. До Рентгенова открића анатомија је црпела потребни јој материјал из расецања човечјих трупова. Данас то није увек потребно, пошто се много што шта може сазнати и на живу телу, као н. пр. неиравилности костура, распоред унутарњих органа и т. д. Физиологија је тек помоћу Ренгенових зракова добила јасне представе о многим радњама у телу човечју, као н. пр. како се стеже срце, како дишу плућа, како се гиба пречага и т. д. Кад се има у виду велики значај Рентгенова открића, његове разноврсне примене у науци и животу, онда је посве оправдано што је скромном Вирцбуршком проФесору досуђена једна од награда Нобелових, тог великог добротвора рода људског. п. м. м.