Nova iskra

— 255 —

досетљивих и смешних. Ево их три: Са смрКу се не тера гиала, иди Три илавуше (због плаве косе Госпођица*|Рајхенберг, Пиерсон и Марси), или Добри љубоиитљивац. Ови паслови изгледају ми сасвим згодни да њима обележим три све један од другог ман>а рукописа Платонског брака. 1. Са смрИу се не тера шала. — То је текст који је читан пред одбором. У томе тексту, Жак је био дилетант помадо резонер и који је изгледао задовољан својим дилетантизмом. Марта је била просто злочиница. Она је хотимице отварала ирозор за леђима своје сестре да би је убила. И Жак, најпре сасвим искрено ражљућен, најзад, на крају једне дуге сцене, љубио ју је у уста (десет минута после пољупца Симонина), и сам јој заказивао састанак за вече, на крају врта. Ох! све то врло припремљено, врло објашњено, мање одвратно но што вам изгледа: читав низ страсних радњи, или чулних наступа, или малаксалости воље. Укратко, трагедија, још веома бледа разуме се, јер је бедна Марта на сваки начин још врло далеко, и чак у својим рђаиим делима, од једне Хермионе, једне Роксано, једне Федре; али тек трагедија! 2. Три илавуше. — Тоје текст са главне пробе, онај који се толико није допао некима. И ипак, ми смо већ били провели читав месец ублажујући, ослабљујући, скраћујући, обузети непрестано мишљу: „Како ће публика ово сматрати? Шта, она може поднети?" И, смешна ствар, у овом раду за време нроба, човек себи представља публику у симболичним облицима једног огромног старог господина, врло честитог, врло строгог, доста мало паметног, врло осетљивог, и у исто време врло веселог и који свуда тражи „безобразлуке"; тако да се брише из текста реченица по реченица, из страха да се не остави каква реч с двојаким смислом... У том другом тексту Марта није више отварала прозор хотимице: отварала га је и не мислећи, и што се гушила. Жак, у последњој сцени, није је више љубио у уста; 0® само пристајао, да би прекинуо једну мучну сцену, на састанак који му је заказивала та луда. Сав његов злочин би<? је у томе, што ју је слушао врло дуго и што је изгледао, један тренутак, као да заборавља да му жена лежи на самртним мукама. Би већ видите ублажења. Само идеја смрти још је непрестано лебдела над целим комадом. Затим Жак, врло добар у другом чину, много више несрећан но крив у трећем, говорио је још, у првом, као дилетант мало хотимичан, мало хладан. Није се разумело да је Жак од оних који вреде више него њихове речи, — и мање него нека њихова дела, — и који, због тога, не могу да приведу ова добра дела до краја. Дакле, ваљало је још ублажити, умекшати Жака де Тиевра. 3. Добар љубоиитљивац. — То је текст с премиере. Провели смо били цело после подне да начинимо Жака бољим, да развеселимо Симону, да оправдамо Марту, да изоставимо медицинске детаље, и да избришемо реч „смрт" и „самртница" у свима реченицама где су могле да се избришу. — Чујем овде некога где ми каже: „Једном речи, све подлост/ ? Али, Господине, ви не полажете онда на своје идеје? ..." На то ћу одговорити други пут. — У том трећем тексту, рок Симонине смрД| није утврђен; може се очекивати у трећем чину да ће она живети; Жак не. говори више ствари што би задавале бригу; Марта не отвара прозор; Жак, у последњој сцени, за све време поступа с њом рђаво, ие говори јој више тоном радознала човека, и сва се његова грешка своди на то што се осећа узбуђен. једног кратког тренутка, суседством ове лепе побеснеле девојке... И овде, опет, његов дилетантизам квари његово милосрдно дело и убија Симону, — али много мање директно. Драма н даље одржава смисао, али мање чист. У накнаду за, то, МОЖ6 И31М6ДЗ/ГИ Т&КО ДИрЉИВИЈа ... с француског превео Свет. А. Петровић. * Књижевни одбор Матице Српске имао је 25. јула о. г. своју редовну седницу под председпиштвом А. Хаџића, председника друштвеног. На, расписану награду из Фонда

Ј. Наке стигла су јопг ова позоришна дела од ненознатих писаца: „Сваком своје", „Дажљивица", „Узданица", „Катаници" и „Сестре", која су издана одређеним оцењивачима. — Нису примљени ови рукописи: „Подмаршал Ароп Станисављевић", „Инсекти, корисни и штетни", „Две нове Француске драме". — Условно се прима „Распуст преображ. сабора 1872". — Издају се на преглед и оцену: „Ратар", „Одгајивање и тантење кудеље", „Три песме непознатог писца", „Квинт Хорације Флак". — Прима се за -.Астопис „Наша савремена лепа књижевност II", од М. Недељковића. * ПроФесор Андрија М. Матић штамнао је џеини речник српског и немачког језика. За сада је готов први део: немачко-српски. Књига је од 25 штампаних табака 380, страна, а уз то и повезана. Цена је три динара. Све поруџбине прима књижара Браће М. Поповића у Н. Саду. * Из Дела засебно је оштампана Пучииа, драма у четири чина, од Бранислава Ђ. Нушића. Књига има десет и ио штампаних табака. Хартија је изврсна а издање доиста елегантно. * Група Београдских великошколаца социјалиста штампала је другу књигу својих повремених издања. У тој ,је књизи: Колективизам, од Жила Геда, и Патриотизам и интернационализам, од Жана Жорсеа. Оба дела приредио је Ср. Ноповић. Књига има 45 страна, а цена је 0.30 дин. * 21. августа о. г. посвећен је у Београдској СаборЦркви споменик пок. митрополита Михајила, што га подиже Свештеничко Удружење у Краљевини Србији. * Уредништво „Србобрана" јавља својим претплатницима да је наредбом Државног Одветништва обустављено излажење листа до неодређеног времена. Ово је последица последњих вандализама у Загребу, у којима су се Хрвати тако недостојно показали. * 25. ов. мес. одржан је у Београду велики митинг који је осудио држање Хрвата у Загребачким изгредима, а опљачканим Србима послао изразе својих симпатија и саучешћа. Резолуцију овога збора примио је и Збор Српкиња у Београду, који је одржан 31. августа. * Г. Стојан Новаковић, српски нуномоћни посланик у Петрограду, академик и уважени књижевник српски послао је ову депешу председнику Југосл. Академије у Загребу: „Дубоко потресен неопростивим изгредима и насилним нападима, извршеним прошле недеље у Загребу против свега што је српско, не могу даље остати чланом Југословенске Академије. — Молим председништво да ово узме на знање и да ме изволи исписати из свију својих спискова". * Г. Фраићишек Хлавачек, секретар Прашке Трговачке Коморе, долази у скоро у Београд, да у Београдском: Словенском Клубу одржи неколико предавања о економском развитку и садашњим приликама чешког народа. * Г. Др. Иван Шајковић, секретар Београдског Словенског Клуба, с успехом је одржао по већим чешким градовима, а поред тог и у Бечу, предавање 0 садашњим ириликама Срба у Старој Србији и уцењеном манастиру Дечанима. — Добровољни прилоеи на овим нредавањима устуниће се управи манастира Дечана за откуп од обесних Арнаута. — Искрено смо захвални Г. Др. Шајковићу који овако одлично схвата дужности интелигентног и родољубног Србина. * У намери да бисмо што боље нознали своје немирне суседе, штампао је Љубомир Поп Д. Кујунџић Сраско-арнаутски речник. Продајна је цена 3 динара. И ако овај речник не може издржати оштрије критике ипак не може корисно послужити нарочито оним Србима који долазе у додир с Арнаутима, а незнају њихова језика. * У захвалном сећању свога ослобођења, нрегли су Врањанци да сномеником обележе успешне напоре српске војске у бојевима за независност и ослобођење. Сада су већ завршене и ногодбе с академиским вајаром г. Симом Роксандићем о изради таквог споменика којега је вредност утврђена на 20.000 динара. * Као што јавља „Браник" у Амстердаму је изашао холандски нревод „Балканске Царице" кнеза Николе у великој 4ни. Дело је посвећено црногорском кнезу песнику.