Nova iskra

- 49 -

Мулино меето није на тахту, али он се попе и загрме: — Оелам-Алећ, пашо! — Алећим - Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога дошао. Затим паша седе, а и мула је сео, према паши, и ако му овај не рече да седне. Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу. . . Грдно се закрвавише мулине очи! Грдно су му страшни ногледи. Ћуте, гледају се, мере се, и најиосле иаша рече: —• Ама, море, је ли истина да си ми ти украо снаху ?

— Ко је море?! цикну мула као гуја љута, а рука му наде на јабуку мале пушке. Паша се номаче и чисто нонизно изусти: — Мула-Халим, је ли истина да си ми ти однео снаху ? — Истина, пашо. Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха, него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући нашу закрвављеним очима и примичући му се. Паша се помаче, и изусти:

— Беше, мула, ама . . . Од Алахова Писма не може се да ... — Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори. — Какву крв ?. .. За крв ... не зпам . . ., ич ја не знам, мула, муца наша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта. И опет се помаче; мула се примаче. — Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. — За крв ич не знам! Ха-ха-ха! — Вала, мула, кажи... Крв.. . Какву крв ? муца опет иаша.

А мула: Е, пашо! Да сам жена, ја бих ти казао у одаји какву крв; ама сам човек, па не могу. Ного ако ти је мерак одмах да чујеш, ја ћу. .. Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде. Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну! — Јазук! Јазук! Човек! Паша! Глава вилајету! Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене. Хајде на мегдан! Пушка ти, пушка ми. Јатаган ти, јатаган ми.