Nova iskra

— 71 —

ј\ристотбло и ЈГлинијс као природњагји од 1- Дра РМ- Д>\3)\?€ВП7>

лбертус Магнуе (рођен цри крају XII века) велики доминиканац са крстом у руци и вером у души, тражећи Бога ио стазама науке, рекао је ово: „У верским стварима верујем Овотоме Августу, у медицинским Хииократу и Галену, а у нриродњачким Аристотелу више но ма коме (р другоме." Ова изрека довољно показује, да )) нимбус којим Је био окружен дух Аристотелов ие само да није иотамнео иосле његове смрти нити након два три века, него да је сјај његов још дугим иизом векова обасјавао тамно поље природних наука прошлих доба и да је допирао далеко далеко преко половине

тела и Александра. Не зна се поуздано узрок овоме распаду између њих, али ке на сву нрилику бити, да је охоли и обесни завојевач хтео да савлада и Аристотела, али његов велики дух, као што би чинио и сваки други велики ум, није хтео да савије своја крила ни нред једним Александром Великим. Док су били у добрим односима, Алексаидар је знатним сумама иотпомагао Аристотела у његовим студијама природе. Плиније вели о томе ово: „Алексаидар је горео од жудње да позиа природу животиња и умолио је Аристотела да их проучи и опшпе. На тај циљ ставио му је више хиљада људи у Грчко.ј и Азији, а нарочито ловце, рибаре, чобане и т. д. на расположење и тако су

ГлАВНА КАНИЈА НиШКЕ ТВМЈАВЕ

средњега века. Грађа, коју је Аристотело покупио стајала се чврсто вековима и тек новије доба почело је на њој ионрављати и дозиђивати, али темељ је остао да и даље сведочи, како радови ђенија не могу ни векови да потру иити да их напредак поништи. Аристотело је рођен 884. год. пре Христа у Стагири и отуда је прозват Стагирит, а умро је 322. пре Христа на Халки (Еубеа). Био је син лекара Никомаха у Пели. Год. 343. нре Христа нозвао је Филип маћедонски Аристотела за васиитача свога тада тринаеетогодишњег сина Алекеандра, доцније Алексаидра Великог. Ту је остао код Александра и поучавао га и доцније кад је Краљ Филии иочео употребљавати свога сина Александра за државне послове, па и кад је Александар примио владу остао је Аристотело код њега као пријатељ, и тек у последњој години свога живота настунила је нека хладноћа између Аристо-

постале оне књиге о природној исгорији животиња." По уверавању једнога Аристотелова савременика, Алексаидар Великп потномогао је Аристотела са 800 таланата (нреко 4 милиона динара!). Тако је могао Аристотело да нроучи животиње, и да нам осгави дело, које је, као нгго је речено, близу 2000 година искључиво владало знањем о ирироди, па и данашњим даном, кад је ово зпање далеко одмакло, нијо без вредности. Број његових списа о животињама није тачно познат. Плиније их цени на 50, Антигон на 70, Диогеи Лаерције на 31. На еваки начин било их је доста бројем, али, на жалоет, миога су сасвим пропала. Најважнија су му зоолошка дела: „Историја животиња", „0 деловима животиња" и „0 расалођавању животиња". Прво дело заеновало је славу Аристотелову. Али и од ових заоеталих дела његових ииеу сва верна оригиналу,