Nova iskra

- 159 -

Код иас се и сувише мало поклања брига иеоиходним хигијеиским захтевима; иага урођени мурдарлук иде чак толико далеко, да ми оиасности пре привлачимо него што их отклонимо! „Начип преношева заразие болести је типичан код нашег сеоског становништва. Чим неко опасно оболи, искупе се зпанци и сродници у болесничкој соби. Ако је болест прилепчива, разнесе је бар један део тих посетилаца" —иише веома тачно Др. А. М. Стојковић. Па како ли је тек јасиа слика којом иам писац износи зло материјално стање становника округа ужичког!... Вбиља је још дивно чудо, како се наш народ по брдским крајевима и одржава у животу поред оиако слабе хране, поред лаког одевања и пород онакога начина боловања? Др. Стојковић пише: „У једном дому затекао сам на пр. у малој, тесној, мрачној и врелој собици осам болесника (људи, жене, деца), од којих је петоро имало комнликацнју у органима за дисање (запаљење плућа, плућне марамице, капиларни бронхитис). Ваздух у соби био је густ, загушљив и врео. Болосници јечаху и стењаху, неки обнезнањени; неки кашљаху и пљуваху пород себе; лежали су збијени једио норед другога. Чак су заборавили да изнесу разбој из собе и тако бар места направо. Лежали су на танким поњавама без сена и сламе. Пород сваког стајао је суд с водом. Пећ је била јако загрејана, јер и ако јо био април, снег је на пољу падао. Пре тога умрло је тих дана двоје у тој кући од исте болести (инФлуонце)! " Тако болује и тако пропада наш сељак! Да би се нашем народу могло што успешније помоћи, нисац иште новећање лекарског особља и установу нижег сапитетског особља које би лекарима, особито за вромо епидемије, знатио посао олакшавало. Ова би установа, без сумњо, била веома корисна, кад не би била злоупотребљавгта — код онаке околности нашега народа да трчи бабама к шарлатанима. То би се ниже санитетско особље, нри слабијој контроли, лаћало и правог лекарског посла!... Није редак случај да нпр. бивши (а тако и активни) болничари радо изигравају „лекара" — о чем јо и писац свих редова писао у „Народноме здрављу" за 1899. г. Овај напис Дра Алексо М. Стојковића од особите је важности. Писац се, без сумње, нећо само на ово ограничити. Ми с правом од њога очекујомо да у овомо правцу продужи, а исто тако с правом и од других лекара, да и они овакав посао прихвате. Стњлу Дра Стојковића имало би се и приговорити, али — на жалосг, стил свију наших локара и сувише мирише на германштину! Па онда не пази се ни на језик, као да човок мора бити филолог , па да пише као што ваља! Спољашња обрада књиге је чак — добра . . . Беч. теА.сапА. Г. П- ИвЕЗИЋ

* Драгомир М. Јовановић, судски писар у оставци јавља из Женеве да је дао у штампу „Крџалију", историјску драму у шост чинова, с невањом. Драма је у стиховима, а догађај је из прве четвртиие XIX века. * Андре Шерадам, Француски публициста и велики пријатељ словенских народа, штампао је у Паризу, а у издању књижаре Плон своју нову књигу Иа (јиезУоп 4' Ог1сп1 (Ба МасеДоте. Пе Сћетт <1е ^ег (1е Ва§'(1а(1).

* ПроФ. Н. К. Горталов, који је ирошле годино путовао по Балканском Полуострву с ученицима Казанске гимиазије, штампао је своје и ученичке утиске. Књизи је наслов Кнлжество Черногорил и по^здка казапскихг гимназистовТ) вђ кш г 1 1902. г. * Преходни радови за Свесловенску Изложбу у Петрограду толико су се развили у послодњо време, да је сада, немогућно отворити је, као што је било јављено, 1904. год. Због тога је главни одбор одложио изложбу за 1905. г. (аирил-октобар) и одродио много нећи простор за њу. Стога се тражи од свих словенских одбора за изложбу да јаве, до иовембра ове годиие, колико им јо нростора потребно, јер ће се с нролећа 1904. г. дофинитивно почети подизањо потребних зграда. * Српска Дубровачка штампарија покренула је прс кратког времена 8гр§ки Биђготаски ВПзКоМш од које су изашла два свеска: 1. Роујез! Оиђгоуаске КериМЉе, пјетасМ паргвао Кг. Еп§'с1, ргоуоо, оразката роргаИо I паЛорито Јуап Капошк 81о.јапоуЈс (стр ХХХУ1+4К), вол. 8°, цопа 4, а поштом 4.50 круне), и 2. Рјезте 1)1с1ака РЈга (ргебћхтрапо и „8г§'.ја".) Цена 1 а ноштом 1.20 круна. * У издању Српске Дубровачке Штампарије изашао је и четврти свезак Апе§с1о1а капоптка с1окапа скпп Јтапа 81ојаиоУ1са. Цена 80, а поштом 40 пара. * Сима Станојевић (?) јавља да је дао у штамиу књижицу „Религија будућности". Позивајући иа протплату, вели: „Ова књижица садржи доста заиимљивих мисли, износи друштвени положпј најближе будућности; кога су мудраци старииа по нрастаром рачуну, још из доба Брамина описали и нропаст данашњих сисгема предсказали. Цена 20 пот." — И ако се из овако кратког позива не види ни ко је писац ни у којом је месту, нијо тешко „предсказати" вредност ово појаве. * Станислав Бинички штампао је и дао у продају три своје најновије композиције: I По иољу је киша ... од Змај-Јована Јовавовића. За певање уз нратњу клавира. Цона 1.50 дии. II Спава мома. За певањо уз пратњу клавира. Цена 1.50 дин., и III Зејнаби. (а) Кад ја виђех очи твоје. .. б) Да су мени очи твоје) од Ј. Илића. За певање уз пратњу клавира. Цена 2 динара. * Д-р Јован Радонић, библиотекар Матицо Српске, држао јо у Задарској ОФицирско.ј Каеиии предавање о Маћедонији. Главне су мисли из овоГ предавања (како јавља Задарски „Српски Глас"): „народи иа Балкану треба сами да спремају своју будућност" и „река Вардар тачна је граница између српске и бугарске сФеро интореса". * Књигу Хермана Чукса: „Како најбоље да очеличи млади трговац свој карактер у искушсњима и тешкоћама свога живота?" — превео је с немачког Милан Поповић и штампао у Новом Саду. * Државна штампарија пустила је у продају оиа своја иајновија издања: „Минералогија, 1Геометриска КристалограФија", од С. Урошевића, проФ. Вел. Школе (са 348 слика у тексту, цона 7 динара), и: „Геолошки Анали Балканског Полуострва", од Ј. М. Жујовића, С. Урошевића и С. Радоваповића (књига VI, део 1, цена 7 динара). * У Београдској Великој Школи упражњоне су катедре за: Историју Српске Књижевиости, Историју Српског Народа и Финансију. Комнетенти треба да се пријаве до 2. јуна о. г. —