Nova iskra

— 223

Еидајте венце, на што их плести, То није доказ о самосвести, Голих су речи ништавни труди. У овом добу кад Српство блуди, Ко трнов венац нонесе смело, Тај неће славе, тај хоће дело. Тренутним само кренути жаром, Сакрите лице пред Светозаром; Из светог мира не диж'те сени Ако сте слаби, подли и лени. Као што ,је Гарибалди у Кардучијеву говору добио задовољења, тако га је добио и Св. Марковић у овој песми Г. Митровића. Остале су несме такве да је нортрет Г. Митровића, израђен према њима, који је, у осталом такав да се потпуно слаже са портретом који је он својим радом створио, по њега и сувише похвалан. Г. Митровић је, и у овоме се веома много разликује од Војислава, потпуно срастао за своју средину у којој живи и ради; он је, у исго време, најодсуднији нротивник несрећа које стижу нашу Отаџбину и свпју оних који те несреће стварају. У њега је осећање истинског бола због њених патњи. Његове обе песме: На водама вавилоиским су изрази тога бола, које ме, сличношћу предмета, подсећају на болесно-тужпу Леопардијеву песму: Италији (А1Г ИаКа), алисумного искреније и, нарочито, немају ничега неприродног у себи. А ргороз! Овде ће бити најзгодније да кажем нешто што код мене буди нарочиту симпатију према песмама Г. Митровића које су пуне туге за Отаџбином. У њега има, у овој збирци, доста таквих песама, управо већи је део такав. Али то није она досадна туга, млигава; то је туга која изражава бол озбиљног човека, човека који много воли своју Отаџбину, ко.ји јадикује због њене несреће, али достојанствено, мушки, што је, међутим, веома тешко постићи, а никада кад се не осећа искрено. Треба прочитати обе ове његове песме и осетити све ово. Г. Митровићу не замерамо ништа, налазимо да је заиста осећао као што је певао, налазимо да је потпуно искреи кад пева: Стан' певачу, не ваља ти песма, Не иевај ми робове ни ланце; Звек и писка орише се доста По горама и кроз наше кланце. Нит' ми певај песму очајања, И уздахе, и сузе у тузи; Ја презирем малодушне душе, Што је слабо, то по праху пузи . . . Поведи ме у светове лепше, У висине где су орли чести, Запевај ми песму поноситу 0 слободи, љубави и свести. Ал' што ћутиш ? Што гудало спушташ ? Очи твоје што су суза пуне? Дај овамо гусле јаворове, Да на н>има ја навијеи струно. На сад певај! Па нек несма јекне К'о громови кад небеса ломе; Певај, невај то је песма среће, Њу ја волим и умрећу с њоме! Ми верујемо да он не воли робово ни кланце; ми верујемо да он не воли песму очајања, да презире малодушне душе, јер га нрво познајемо, а друго то осећамо и из саме песме. Он се, као што поштује оно што треба поштовати, озбиљпо бори противу онога што њу унесрећава, понижује,

срамоти. Он исмева тако немилосрдно, да осећате да је задовољство на његову лицу, оио што је ружно, смешно. Гетко је ко дао оно што је он дао у својим песмама: Орао, Врана и сиоменик и Кокошиња војска. Њега је морао болети сам Факат што мора о таквим стварпма да пева, али је био немилостив наспрам личности које је опевао, и — имао је право, јер, ако је и поезија, опет се и у њој допушта да се казни оно што је за казну. Осим ових лепих песама, Г. Митровић има, у овој збирци, и неколико врло леиих епиграма. ДеФиниција ®узије, нпр. је, може бити, најтачнија де®иниција која се о том несрећном политичком порођају дала. Епиграм на рачун једнога нашег заједничкога, такође и песникова пријатеља толико је леп залогај, да се надам да је наш нријатељ по мало задовољан, што је сам дао материјала за таку лепу стварчицу. На завршетку још само ово: веома искрено желим да се ове песме много, врло много читају, како би се заволеле две лепе ствари: истина и слобода а омрзнуле две ружне: непоштење и кукавиштво. Издавачима, Оавићу и комп., служи на част особито укусно издање и одличиа израда, Београд, јулн 1903. г. МИОДРЈГ РИСТИЋ. ДрДИ 2 ^ нМ&У* { |<Ј > 1 * Милан Петровић (ВиАарез!, IX, Вбпуау ика 18) штампа у недељним свесцима од по два табака илусгроваи историјски роман „Последњи Обреновићи". Гаспродавцима у Орбији даје 25°/ 0 . * Академско удружење Срба техничара ("Шеп, IV А^оћПећеп&авве 10, III, 88) имало је у 1902.-8 школској години 10 друштвених свупштина и састанака са нредавањима. Предавања су била „Електричне осцилације и њихова примена на телеграФију без жица" и „Више®азне струје и значај њихов за електротехнику". Оба је предавања држао Г. Тодор Мирков, техничар. * Г. Војислав Стевановић, учитељ цртања у Мушкој Учитељској Школи (Јагодина) снрема за штампу „Срнску рукописну читанку". На ову је намеру дошао због деце која носле свога свршеног основног школовања нису у стању прочитати какво писмо или другу ствар руком исписану. Жеља и лепа и оправдана. Али пошто ће ова читанка бити збирка аутограФа истакнутијих живих јавних радника (којима су позиви већ упућени), предложили бисмо приређивачу да јој обим прошири уношењем аутограФа и великих покојника српских. Материјала би се нашло довољно по јавним и приватним збиркама српским. * Капетан Душан А. Станковић, хонор. про®. у Војној Академији, отворио је претнлату на књигу: „Управа и дисциплина у нашој во.јсци и потребне ре®орме к . Књига ће изнети 5—6 шт. табака а цена је 1 динар. * У Државној Штампарији одштампана и дата у продају књига „Увод у изучавање грчких и латинских гласила". Писац је Др. Џемс Гоу, унравитељ колеџа у Нотингему, а са Француског прерађеног издања од Саломона Рерака, члана Француске академије, превео Миливоје Поповић, проФесор у Богословији Св. Саве. Књизи је цена 2'50 динара.