Nova iskra

— 252 -

X Р 0 Н И К А

ЈТетао као часовник 55 Срећном еамо но куцају сати !" Иначо бисмо једва били у стању замислити, како би било данагањим људима када не би знали шта часовник избија. Одавно је човек, већ на најнижем стенену културе, отпочео да одмерава време и да. доба од исласка па до заласка сунчева (природни дан) доли у одсеке. Сунцоказ (гномон) и сунчани часовник беху му за овај посао ирва помоћна средства; али она постајаху немоћна чим би се небо натуштило и јаче наоблачило. Поред тога, оваква се средства могаху употребити само преко дана, докле је сунца, а чим со вече спусти — није било вештачкога начина за мероње времена. Ову је службу вршио (па још и даиас у многим крајевима врши) петао. Рођај и смирај сунца поздрављају многе животиње својим гласовима. Чим се вече почне спуштати, заурла претњом цар животиња, као да оглашује целои свету ночетак свог разбојничког похода; мајмуни, хијене, сове, жабе и поицп својим крештањем и писком јављају се целе ноћи; а у праскозорју чује се само чаробни филомолин глас. Остали певачи и невачице поздрављају прве зраке сунчева рађања, сваки на свој начин и у своје доба. Ово је и навело неке научаре по Линеову Цкетном Сату, одреде Птичји Оат по њихову првом јављању. Али је право чудо што се баш у поноћи чује нетлово кукурекање, дакле у доба када је природа у најдубљем миру и када готово све сиава дубоким сном. По једном научару (Едуард Хан) изгледа да је ова петлова особина онажена нрви пут на порсијско-бактријском земљмшту, где се уведе у обичај да се на путовања носи н петао са кокошком. И поклоницима Сунца (Ормузд) падоше у очи особине иетлове, те га прогласише за витеза светлости, а због тога и за тицу Заратустрину. Тога ради и ставише Порсијанцц по/глову слику на заставе своје, а по наредби Веидавесте сваки домаћин Персијанац мора да има и да негује петла, јер од његова првог кукурекања почињо и молитва и рад. У старом веку петао је, дакле, био символ бога светлости и огња, сунца и његова рођаја, а убрзо по том и символ будноће и ратничке снремности. Ва то и Грци не посветише петла само богу Фебу као богу сунчаие светлости, нити Хелиосу (Аполу), него у исти мах и ратничком богу Аресу (Марс) и Атени (Минерви), јер у петлову кукурекању није само објављивање дневпе светлости, него и означивање ратничких предузећа, која највигае и зависе од готовости и будноће. Араии и не зову петла друкчије него „абул јаксан" т. ј. отац будноће, па и једна грчка оринија (®урија), увек немирна Алекта, има своје име од грчке речи (алектор) тј. будни гласник ионоћногачаса. . -• <а=з^'

Па и Римљани се управљаху по петлову гласу. За то и каже Плиније о петлу, да га је природа створила да смртне својим гласом на рад нозива и да им сан ирекида. Вроме од заласка сунчева па до његова рођаја делили су Римљани у три страже. Да би ова подела била тачна, држали су Римљани у својим логорима и стражарама по једног петла који је стражарску смену позивао својим кукурекањем. На оваквог петла, који је био у дворигату првосвегатеника, мислио је и Исус када је оно рекао Петру: „Док пијетао двапут не запјева, одрећи ћеш ме се трипут". Још већи значај доби петао, када Римљани узоше од Грка алектриомантију *) те лажљиви аугури утврђиваху и погађаху вољу разних богова о ономе што ће тек бити. Због тога јо и био петао у грађанском римљанском животу од толикога значаја, да је Дицеро обележио разлику између мнра и рата овим речима : „У миру почиње живот од првог петлова јављања а у рату од првог трубина гласа". У Абисипији и сада још замењују петлови црквене часовнике; тако их исто цене и Ка®ри и Бирмани. Али и на Занаду јо петао цењен као замена часовника. Старонемачка изрека с!б кга! с!ег ћап, ег «аг 1ас има другарицу у старо-француском: 1ои ^а! сап1б, е &и§;ћб јћоиг, и сгароенглеском језику: соккез сге^е ап(1е ћН ш& (1а1е. Гали су пре почетка боја и после сваке победе најрадије приносили потла на жртву, иа су га, као и Порсцјанци, узели и за слику на својнм заставама и новцима, због чега јо позната реч „галски петао". Док је у Немаца још владало многобоштво, први проповедници Хришћанства носили су уза се увек по једног петла. Доцније, у доба Хришћанства, није било манастира без нетла, јер је он сазивао калуђеро на попоћну молитву. У време Крсташшх Ратова носили су витези и петлове, да им час буђења јављају. И Шпањолци, када пођоше у Америку, понесоше петлово да им буду часовници, али не умедошо објаснити за што у Новом Свету иису више онако тачно к у одређено време певали. А када се јавише часовници, поче се губити онај велики петлов значај. Ипак је доста успомена остало ко.је јасно говоре што је био петао докле се није пронашао часовник. Ветрокази на црквама и многим кућама нредстављени су нетловом сликом; на првим великим тороњским часовницима израђени петао јављао је које је време, а на домаћим часовницима дуго је био, на простору између бројова, сликап петао као символ часова. Поред овога часовничари еу узели за патрон Светога Петра поред кога је насликан петао.**) Ио немачком чланку од Шилер-Тица С.

*) Алектриомантија ,је погађање истине с помоћу иетла. У иеску се напигау сва слова из азбуке и на свако се метне ио зрно пшенично. По словима, са којих петао поједе зрна, ствара се одговор на питање што је било аугуру стављено. **) Српски Фолклористи утанили би лепу услугу, ако би се забавили о значају и улози иетла у нашем народу. Материјала је довољно, требало би га само иокуплти и средити.