Nova iskra

— 54 —

смахраЈу 1 1 а штетним. 0 свима. великим проналасцима он вели да такође доносе корист мањини — образованом другатву, док већини — народу, баш ништа не дају. А такве мисли Толстој потврђује оваквим примерима: „Јаснопол.ански мужик тулске губерније, или који му драго, никада није нослао нити добио и још дуго неће послати ни добити иједне депегае. Све депегае које пролећу над његовом главом, не могу ни трунке увећати његово благостање, јер све гато му треба, он добија са свог поља, из своје гауме; зато је подједнако равнодугаан према јевтиноћи или скупоћи гаећера или памука, према збацивању краља Отона, говору Палмерстона и Нанолеона III, као и према осећајима госпође гато пигае из Флоренције."' Када говори у својој причи „Лицернг" о прогресу савременог другатва и о једнакости људи, он долази до комизма. Еада се на речи малог певача: „МотззЈепгв е1; те8с1ап)ев, је уоив гетегвЈе е^ је уоиа зоићаЈће ипе ђоппе нш1", разлеже са балкона хотела „Швајцархо®" звонки смех еите аристокрације, он је готов да баци бомбу међу њих. Кад му се, пролазећи с малим певачем поред вратара, вратар не јавља, а келнер га не води у главну већ споредну салу, он му се е беснилом обраћа: „Република јс ваша трице и кучине! То је дакле једнакост ? Зар је то образованост, зар је то плод цивилизације ? Таква неправда и жестокоет!" Све су то слаби аргументи против прогреса и једнакости и доказују једино доброту и хуманост његова срца према малом певачу, који је својом свакодневном свирком већ свима досадио. Са највећим патосом он се излива даље у дугом монологу: „зар распрострањење разумне, самољубиве асоцијације људи, коју називају цивилизацијом, уништава и противречи потреби инстинктивне и љубавне асоцијације? И зар је то она једнакост, за коју је проливено било толико невине крви и толико учињено престуиа?" Па ипак, поред свега тога, он завршава своју приповетку тиме, да у свету увек тако бива, да је то погодба вше диа поп, да је такав закон природе и вели: „и ти, са својим малим, нигатавним негодовањем на лакеје, и ти си такође одговорио хармоничној потреби вечног и бескрајног...." Одричући таким начином прогрес, он допулта једино лично морално самоусавршавање. Како је нрогрес, иаука — бесмислица, једини пут остаје обратити се земљи т.ј. земљораднигатву; оставити бурне варогаи, распустити народ по Фабрикама и послати га у крило природе. Ту видимо сугатину његових економских појава. Нема сумње да је очигледна гатета одвајати народ од земље и да Фабрике увећавају пролетаријат у великим варошима. Али све то унигатити, значи унигатити индустрију, унигатити цивилизацију. У осталом, он вели да је кретање цивилизације у напред једно од највеКих насиља, што је донекле истина, и у исто време кретање које није неизбежно, што је бесмислица. Место проповедања јаке организације у борби против ирироде, нашег најопаснијег непријатеља, он проповеда „враћање к природи." Али он заборавља да ће

се и тада јавити нотреба борбс с природом, резултатом чега јавиће се опет увећана радња човекове мисли. „Само незнатни део нагае планете, вели М. Нордау: јужно-океанска острва, — представља такве згоде, да човек може живети као зверка гаумска, или као риба у води, без нарочитих брига, без проналазака и вештина. Јер онде царује вечито пролеће и човеку није потребно ни одело ни стан, ако не рачунате оно неколико палмових грана, као заштиту од кише. Онде налази он себи у свако време за храну кокосе, банане, рибе и шкољке." Проповедањем „враћања к природи" неки критичари сматрају Толстоја као последника ЗК. Ж. Русо-а и налазе да је велики Жеиевац имао на њега јака утицаја. Сам Толстој изразио се једном приликом: „Ја сам тако обожавао Русо-а, да сам у једно време хтео да метнем његов портрет у медаљои и да га носим на грудма заједно с иконом." У самој ствари они се битно разликују. Русо, тај бедии лакеј и сиромашак, није знао никад за светле и срећне дане. Његова младост и старост пролазе у беди и прогонству. У његову срцу накупљала се само мржња и завист, и оно није умело да љуби. Пратила га је на сваком кораку људска злоба; његово се снебивање претвара у таша регвеси^ола и он нрезире људе заједно с њиховим диа81-напретком, с њиховом цивилизацијом. Последње склониште измучене душе јесге природа, и он је воли зато што је у њој све просто, зато што у њој нема ничег а®ектованог, вегатачког; он воли сељака зато, што мрзи арисгократу, бирократу и Филистра, буржоа. Толстој, аристократа, ирава је противност Русо-у. Срећа га је вазда пратила и никада није напуштала свога љубимца. Разлика је међу њима не само у животу него и у учењима. Русо је хтео да ®орме живота буду прилагођене унутарњој човековој правди. Толстој то нанушта и тражи нове Форме (Е. Соловјов). Идејал је Русо-а веза првобитног типа цивилизације (т. ј. опште једнакости) са високим ступњем развића (Михајловски). Толстој тражи препорођај из корена. Он не признаје наследност и тврди да се човек рађа са чистим, слободним и добрим. Он верује да ум човеков може лако одолети инстинктима. Проповедајући колективизам у нзјширем смислу, он доводи личност човека до диФеренцијала историје и т. д. и т. д. Једина тачка у којој се Толстој слаже са Русо-ом, то је њихов одношај према науци. Ж. Ж. Русо вели да се астрономија родила из предрасудка, говорништво из частољубља, мржњс, ласкања и лажи, геометрија из тврдичлука, ФилосоФија из празног љубопитства, а све на и морал из човекове гордости — једном речју да су наука и вештина обвезнс својим постанком нашим нороцима. А обојица тврде да су пракгични ресултати науке једино руководства за раскош, која развраћа обичаје, а сама пак наука — празна забава. Вез сваке сумње Русо је имао извесног утицаја на Толстоја, а ако ни у чему другом — оно у љубави према ПрирОДИ И народу. ( сврпшће ое)