Nova iskra

— 257

Број 9.

Београд, еептембра 1904.

Год. VI.

„Нова Искра" излази сваког мосеца. Цена: на годину 16, по год. 8, четврт год. 4 динара; ван Србије: на год. 10 Фор. или 20 динара у злату. Претплата и све што се тиче администрације шаље се Р. Ј. Одавићу, власнику и уредиику „Нове Искре", Еапетан-Мишина улица, бр. 8. Рукописи се не враћају; накнадно тражење поЈедипих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откуппу цену. —

Јратском састанку о Стогодиш^ици и ^рунисању

очивајте мирно велике сени предака наших. Није узалуд крв ваша росила земљу Србинову, нити су узалуд ломљене јуначке кости ваше. Светли дани, које сге ви издигаући, већ замагљеним очима, гледали тамо негде у даљини, дошли су. После много векова, носле Стевана Душана, Орби су ноново увенчали краљевском круном свога Краља, и тај вековима спремани догађај добио је неког нарочитог сјаја још и тиме, што су на свечаност ту дошли са свих страна да је присуством својим увеличају и једнокрвна браћа наша Хрвати и Словенци и Вугари. И никада оне силне речи: „Ој Словени јоште живи..." нити су се на једном месту громогласиије разлегале, нити су из света златних снова сашле у стварни свет но тих дана у Веограду. Вдружене, збратимљене као никада, осећале су груди наше како у њима бије једно и исто, топло, пуно љубави и милосрђа срце, оно дубоко срце словенеко. Ваталасани осећаји вере и наде у лепшу будућност, као таласи хучнога мора проламали су се улицама београдским и одјекивали далеко, далеко. Орила се песма потресених груди јужних Словена, састављена из најсилнијих духовно-хармоничких елемената: љубави, одушевљења и еамопоуздања. „С нама је Вог, браћо", чуло се на све стране, „а напаћене груди наше очврстале су да истрају у борби и да победе. Као робље

ноказали смо ми свету како је неисцрпнор благо велике словенске дугае наше, а као слободни, убризгаћемо ми у већ натруло тело западних култура нове примесе снаге и здравља. 0 томе ми смо већ довољно доказа дали, п сви они, који нису самовољно навлачили себи црне копрене на очи, већ су се уверили о томе. Само иапред и будућност је наша. Збратимљени у ово прво заједничко коло водимо га и на даље, под дивним, заношљивим мелодијама наше народне душе." У раздраганим грудима срца су учестано била, и многе очи квасиле су сузе. Неколико дана по улицама београдским маса света шуморила је и нихала се као у пољу безбројно класје зрелога жита. Много година мука и патњи и искушења сваке врете требало је да прође, да би се тај моменат могао остварити. Али хвала високој оној промисли која руководи животе и људи и народа, и тај се моменат ето остварио. Гледајући један на другога из даљине ми смо се могли гледати само кроз ону сумаглицу што даљина ствара. Као копрена нека даљина је била између нас и варала погледе наше. Требало је да се састанемо, и то у таквом једном моменту и да се познамо. Требало је да загрљени ослушнемо откуцаје срдаца наших на да се уверимо да смо једно и исто, и да је само нерФидија наших заједничких