Nova iskra

— 272 —

II

Пивском архимандриту Хаџи Арсенију У Београду, у главно.ч логору, 27. августа 1804. годипе Погатованом Господину Архимандриту Хаџи-Арсенију Пивском и свим духовним чииовима, а нарочито благородној господи обер-кнезовима, војводама сердарима и свој браћи Херцеговцима љубазно и мило поздравље. Није потребно битп опширан у посланици нагаој к; вама, браћо, и описивати оне поразе које наносимо Турцима. То је сваком дапас познато, али због чега се тучемо нико не може веровати ни знати, до опих само гсоји су под теготним игом ропства турског, као ви љубазна нагаа браћо Срби. И ми смо имали исту судбину и нема међу нама ни једнога који није био доведен до пагубне жеље: умрети једном или живетп поштено. Само нас је то и довело да подигнемо оружје на свога мучитеља и да се чувамо од будућег зла. Свемогући Бог благословио је то, те су од Мораве до Дрине сви градови и окрузи, све до самог Београда, већ покорени, а био би и Београд заузет да не дође Бећир-пагаа и не учини уговор измеђ нас и Боограда. Договор је тај у овом: Турци ће, по изласку из тврђаве, предати је нама у свој иснравности и без икаква боја. Уверени у благост свемогућега Творца надамо се да ће Турци пре сами пасти под иго ропства нагаег него што ће они икад више на нас ставити. Дару ћемо своме бити верни, испунићемо дуг и све што нам право нареди. Љубазна браћо, зар није сад време и случај да се и ви ослободите мука и сједините с нама? Вар ће те жалити да пролијете и последњу кап крви своје за веру Хришћанску, за свету цркву, манастире и слободу целе отаџбине своје ? Уједињујте се сви. Послали смо вам човеаа који ће вас упутити и научити. Таквих, као што је он, има и у Босни, коју је он припремно да се с нама уједини. Сад само зависи од вао, да се почне. Не пропуштајте из руку својих угодно време и толико жељену прилику, драга браћо моја! Уједињујте се и помолите Свевишњем Господу Богу, Творцу и помоћнику хришћанском, ударајте с те а ми ћемо с ове сгране на Сарајево и пре него што се месец заврши, с неустрашним духом и с помоћи Божјом пошавши у тај град, наћи ћемо оно небројено благо што су га Турци заграбили од нас и предака наших. Нама, који почесмо тако поштено војевати за крст часни и отаџбину своју, ни један православни цар неће одрећи заштите па чак ни помоћи, јер ми ниемо туђега жудни, већ онога само што је од векова наше; па пошто сви то знају, ми желимо да отето новратимо. Ето због чега вас, мила браћо наша, молимо и приволсвамо да оружје своје удружите с нашим и да позивате браћу иагау Црногорце, који су под загатиту вели-

ког императора сверуског и благочестивог Александра Павловића, којега нок Бог живи на многа љета! Што се тиче иарочитих извегатаја, саопштиће вам их доносилац ове посланице. Желимо вам гато и себи и да сте нам здраво. Вагаи доброжелатељп, главие во.јводе: Кара-ђорђе Петровик Јаков Стефановић Васа Чарапић. Јанко Катић. Сима Марковић Живко Дабић Никола Грбовић Бранко Николић Капетан Радић Петровић у име цело Србијо (Ово је писмо превоо на руски и штампао га гроф Григорије Милорадовић у: „Чтешл вт> ИмнераторсиоЈЉ Обвдестћ Истојпи и древности росс1искпх 'Е. ири московекомт> универзитетћ*, 1880. Т. IV, стр. "24— 20. — Пошто нам није позпато да је српски оригипал игде објавл.вп, доносимо га у проводу са овог руског издап.а). III Јакову Ненадовићу Високоблагородн и госаодару Јакове, нам брате љубезни! Што смо от Бога желели, то смо и получили. Браћа нагаа премила и предрага, Москови, у вторник т. ј. 18. овог месеца у вече дођогае к нама, а у среду у јутру ударисмо на турске гаанцове, и Турке из осам гаанцова победисмо и побисмо, по шанцовима и на пољу до 1500 Турака кромје рањени што је на меету остало; што јо живо остало, не зна се куд је којп побегао. Мула само са 10 Турака у Видин на једној влашкој кобили живот свој сачувао. Отесмо онда њиове хатове н рахтове и све гато су год имали, тако, који су утекли — да су с голом душом утекли! Један нун сандук дуката; 25 ока челенки, и осгала блага, тонова и кумбаре, што су имали све освојисмо. Гушанца смо затворили са 500 Турака у четири шанца, и сад га бијемо с њиним кумбарама и топовима: са свију сграна тако смо га опколили, да с Божјом помоћи, уздамо се за 3 дана жива из рупе извући га. От наше стране на том страшном боју пало 200 момава, от Москова 180. Хвала Богу, с толишном штетом дугамана надбисмо, онакву силу гато је па нас погала била. Те вам новине от овога краја јављам, да изволите свој браћи хришћанској на знање дати — сви да се веселе, радују, да Богу благодаре за његову милост — и да се храбре и кураже све боље и боље на душмана. Поздрављајући вас и све вашо војводе, љубим вас. (Н. П.) У Штубику 21. јунија 1801. Истини Карађорђе ПетровиП верх. серб. командаит