Nova iskra

_ 274 —

Карађорђе о турекој тактици „ На шанцс види со да ударати неће, иего само 1>е умуасерити; зато ви оставито по неколико војске у шанцима и но иеколико напољу сакривене резерве нока стоји, како би, ако Турци пођу у траве и којекуда, да ови с поља дочекуЈу ; прочу војску сву сојсдините са Г. Симом и пред везира идите; најнро главу гледајто забунитс а реново иосле ласио." (Ив нисма проти Матеји, 6. јуиа 1813.). VI Карађорђева наредба о м^ницији „Џебане колико се сад код вас иаходи да јапитс ; никому до времена кад се иа битку пође да но дајете; пушке ко на празно меће да кагатигујете с 25 батииа и апсом." (Из пиома Живку ШљивЛћу, II. ј.-шуара 131-2.). \н Како Карађорђе пише пуномоћство „ Ја га шаљем у лицу моме, који би му сс нротивио, буди који, за главу ћо се оиоме судити; штогод би коме буди који старешииа заповедио за пашс воља, да га имају слушати." (Из пуно-моћотва Николи Шкул свићу, -21. ссптсмбра 1 808.).

VIII Карађорђев позив за окупштину „ Старо гато је, вал,а рачуни да сс предају; за то дођи, сви на скупу да будемо и о свачему да со разговоримо. Сви ћемо говорити, чнја боља будс ону да нримамо реч." (Из нисма Петру Добрњцу, 19. дсцембра 1810.). IX Карађорђева тактика „ Зато вам препоручујем, да како ово нагае пнсмо нримите и разумете, одма незадржано са војском вагаом иа онај крај похититс и нађите со тамо око Ерушевца, како ћете моћи па оне Турко паступати који од Нигаа на нас пођу, а отуда од отога вашега краја и тако никакове сило Турске нсма, п ви, иаходећи се тудн по тпм брдима, вигае тек Арнауто иодбуњујте да сс вигае подижу." (Из писма Антонију Пљакићу, 23. јула 1813.). х Карађорђе о војводама који на евоЈу руку извештавају руеког изаеланика „Да мотрите да ни јодан војвода, бул>укбаша или кноз иикакова разговора нити иоразумпја с гроФом нс држи преко вас; ако би који преко онога преступио пмате јавити пам." (Из писма Навлу Поповпћу и Јовану Манојловпћу, 24. новем. 1811). с.

& Диетићи §

(ПЕС(\ЛЕ У ПРОЗН> ПРНЧИЦЕ. ИМПРЕСИ<ЈЕ)

Ј!ж®>

Кс

Батал џамија

10 неби знао у престоиици за онај крај гато се зове Батал-џамија ? Некад је на томо огромном простору, што со сада у облику квадрата пружа између Вукове гимназије и сгарог гробља с јсдне, и нозаднине краљевог двора и Скопљанске улице с друге стране, била велика башта, у средини које се дизала јодна од највећих џамија. Ново доба оборило је џамију и читав низ осниских турских кућа, гато су се око џамије чичкале; од оне огромне баште нема данас ни трага. Пре неколико година престоничка општина је засадила тај квадрат багреном и дивљим кестеаом. А сто година пре тога. ту су расле смокве и бадоми, вишње и ораси. Данас нема жива човека, који би памтио да је крајем осамнајестог и почетком мипулог столећа ту била раскошна башта. У средини баште дизала со једна од највећих џамија, позната под именом Бела џамија.

Цео крај и околина око Бело џамије били су насељени Турцима. Њихове су се куће пружале прома смедеревском друму, који је одатле и почињао. Лево, испод багате, водио јо пут на Тагамајдан, где су се, у времо напада на варога, свривале породице српске са децом, а е десне низали су се дудови, који су обележавали, да је између њих царски друм. Сад нема ни багате, ни Беле џамије. Од почетка устанка, па до гаесте године Карађорђе је непрестано нападао на Београд, доклс га најпосле није освојио. Бела џамија пала је 1806 године. Оборио ју је сам Карађорђе, што је бколне турске становпике веома заплашило. Оиог истог дана кад је Карађорђе џамију из топа оборио отерао је Турке из варогаи и приморао да се са свим повуку у београдску тврђаву, коју је, такође, после неколико месоци освојио. Незнатна је била Карађорђева војска, али се била добро утврдила вигае тркалиншога брега, код места сада