Nova iskra

- 283 —

10. јула 1804., по жољи босанскога Већир-шше, био је у Земунском контумацу састанак дахија са Србима. И овај састанак остаде без резултата, јер Орби искаше да Аустрија јамчи за погодбу. 6. августа 1804. дахија Мусага Фочић ненадано до1)0 из Босне у Шабац, камо га Турци, противно погодби са Орбима, пусте. Он посече 70 српских глава, ископа своје благо и срећно се врати у Босну. Да би за ово певерство казнили Шабачко Турке, оду на њих војводе Јаков Ненадовић, Јанко Катић и Опма Марковић, али у сукобу изгубе 60 другова, а Турци се затворе у тврђаву, коју Срби после дугог времона једва отму (1807. г. - ) 17. августа 1804. дође у Београд пови паша Сулејман Стаиболија; алн крџалије, које подбадагае Бећирпаша, но хтедошо га примити у град. 20. октобра 1804., босански возир Бећир-паша врати се из Србијо у Босну, не свршивши пишта. Срби му за њим пошљу топове и џебаиу, што није могао попети. С њим јо Карађорђе начпнпо нрнмирје до 1. јануара 1805. годино. Ђ. Попови^. СВЕЧАНА СЕДНИЦА КОНГРЕСА ЛЕКАРСКО-ЛРНГОДЊАЧКОГ Свечано отварање копгреса извргаеио јо у Народном Позоришту. Већ пре ГО часова седигата по свима ложама и галеријама била су заузета публиком оба пола, која је живо и с допадањом озго носматрала долазак српских лекара и природњака и словенских им другова. Срнски учесници заузимали су седигата у нартеру а на нозорници за столовима су се ређали часници а с десно страие у по 1укругу заузимали су моста иредставници словеиски. У 10 часова појавио со Краљ, кога поздравише устајањем и сложним „Живео!" и учееницп конгреса и сва иублика. Затим јо г. Сава ГрујиК, министар-председник, отворио коигрее, поздравивгаи га у име Краља и владо н изјављујући решоност и Краља и владе да иомогне овај корисни и научни подухват п морално и материјално, доказујући ту вољност Краљевим нротекторством „Другатва за чување пародног здравља", и објављује да јо конгрес отворен, коме жели срећаи рад. Овом ноздраву одазвали су се гости и сви присутии са „Живео!" Д-р Јован ДаниЛ, као председник конгреса, изјављује своју неописану радост, што му је пала у део част да председава првом оваком конгресу. Напомиње тешкоће за приређивање овога конгреса. Али су сво оне мииуло; свануло је овој давнашњој мисли од онога дана, када су се лекарима придружили природњаци. Овом подухвату ишла је свему па руку данашња влада; али београдска општина, која н иначе досга чини за све свочаности редом, помогла је обилато овај конгрес, те су они у стању да овако лепо дочекају своје миле госто из сриских крајева и словенских земаља. — Описујо петвековне патње српскога народа, који није могао никако а камо ли упород са срећнијим народима да прати науку и развија се културно, те је у томе заостао од западне и северне словенске браћо. Али он за своје ослобођење не дугујо ником и сво своје тсковине извојевао је сам, а својим одунирањем, против источњачкога варварства заштићавао је и запад и његово културно развиће. Па ипак је он и у

овом кратком културном животу дао неколико научњака светскога значаја. И ту номену њих и славна имена словенских канацитета — иокојних, а не живих, пошто се неки од њих налазо данас у нашој средини, те неће да вређа њихову смерност. Он поздравља учесиике овога конгреса и миле госте из српских крајева и словенских земаља; захваљује Краљу што је удосгојио Својом походом отварање коигреса и отвара свечану седницу. И овај говор поздрављен је, а при помену имена Краљева, уз клицање у маху иоустајагао и гости и иублнка. Председник београдске онштипе г. Коста ГлавиниК, изјављује своју радост, што види тако одличне представнико нагао словенско браће и словенско науко, који су својим нрисуством удостојилн овај конгрес и сриску престоиицу. При опажању заосталости Београда нека се сете, да је јога пре четрдесет година постојала, недалоко од овога места где со овај конгрес отвара, грозна Отамболкапија, која је протила и самом животу. Поздравља добродонглицом сво госте а нарочнто представиике словенске, чнјим је доласком овај конгрес постао израз словенско солидарности. — Бурним „Живоо" и „Ка гс1аг" поздрављен јо овај председников говор. По том председник конгреса ночо нредстављати поједине словопске госте, којо су присутнп уз усклике срдачно поздрављали. Д-р Јарослав Хлава, после приказа од страно продседника, на чегаком .јозику изјави своју радост гато је доживоо да учествујо у овом конгресу као некада у Московском Свесловенском Конгресу и препоручио је словепску заједпицу, која нам јо јодина залога за светлу будућност. Д-р ГорјановиК Крамбергср, председник Наравославног Друштва из Загроба, поздравља конгрес и жели да буде предходница и за будућу заједницу слободних народа. Д-р Рајнов, из СоФије поздравља конгрос у име Сошијског Вишог Училишта, и радујо се, гато данас словеиски научњаци славо у престоници братске Србије словенску славу. Д-р Гаковац, председник другатва хрватскнх лекара, истичо радосио прихваћањо српскога позива од стране хрватских лекара, радујо се културном напретку славног сриског народа за ово кратко време његовог ослобођења п жели му још лепшу будућност и конгрееу најбољи успех. Д-р Јанечек, универзитетскн проФесор из Загреба, у поетском иоздраву захваљујо браћи Србима, гато су својим иозивом Хрвата доказали, да оно корито, које нас раздваја геогра®еки, није сметња иагаем братству. Српски народ сла-вп две славе: иомен великом Вођу и његовим див-јунацима из устанка и сасганак словенских научњака, која овом нриликом оличавају словенску заједницу. На једном месту роче : „Као пгго пчелица куни нектар из мирисне ружо, па га снагаа у кошницу, да га са другама подели, тако и ви, браћо, дозвасге сву осталу своју браћу да и они ту част ноделе." — Овај је поздрав особито бурно поздрављен. Д-р Гдо Шлајмер, Словенац и оператор из Љубљане, уз захвалност на позиву, истиче леним јужним наречјем своју радосг, пгго су српски научењаци срећио изабрали прнлику за овај конгрес, када сс слави стогодишњица Карађорђева и на простолу је Краљ Петар Карађорђевић. Прослављање знаности јужиословенских народа он сматра као продзнак јединству свију Словена од Триглава