Nova iskra

- 366 —

читањем химне лепоти и младости, да на саможиве и грешне жеље своје и заборавише! Среброљунци и властољупци немадоше се чему научити, ни чиме забавити, јер њихова страст саможива нема месга ни за какву другу мисао, нити им даје друге утехе!... Песник, човек који је оне многе књиге написао, стајаше на отвореном прозору, срећно се смешећи и ширио је руке, као да је хтео загрлити цео свет, докле се први јав зоре спремао. Књиге његове пратила је жарка му жеља, да чија

год рука у њима листати сгане, чује и поздрав његов: ,0 вама Вог!..." Само безазленом детету, нлавокосом, Вог је сам жељу испунио и молитву његову услишио, ону молитву једино несаможиву. г Мили Вого, дај живота и здравља оцу и мами, бати и дади !"

(Из збирке: Крај огњишта. Басне и скаске по мотивима народним).

Ђор. Брђ.

Ј{е ра^ај м е... (Љубен Каравелов)

н«

рађај ме, нано, Велу, црна ока; Не дај да сам снагом Танка ни висока. Јер се нећу моћи Турчину одбранит'; Убиће те, нано, А мене сахранит'.

Не рађај ме, нано, Белу ни румену Да ме не сахраниш Младу и зелену. На ганку ми снагу Стар ће да нагрне, Очи ће да свену, Снага да посрне.

Јер босиљак, нано, Не расте без воде, Нит' женска лепота 11,вета без слободе.

ж

ајна душе Ч. Х-су.

ут као восак, на беломе одру, По лепом челу просула се коса, На усницама смрзлим стоји осмех, На трепавици трепти као роса Хладна, залеђена крупна суза једна.

И гледајћ' ге не тражим да дознам Како ти срце куцати престаде ; Ја желим душе да разумем тајну: С чега ги осмех на уснице паде И зашто суза из ока се проли.

Груди су мирне, јер срце не куца. Гледам, сем тебе ја не видим ништа: Ти ниси војник који се борио Па утекао с крвава бојишта Надјачала те младог самрт ледна.

Осмех и суза! Крај радости туга Зар и у онај живот кад се ступа? Ил' то је можда сећање на овај, Па ти је смешна цела игра глупа ; Мучио си се, па те боли, боли. Је<дена Ј. Димитридевит\а