Nova iskra

— 375 —

модсрних данашњих сликара, о којима, нарочито о борби академизма са имнресионизмом, говори исцрнно Ј. Вретон. Од вајара засгупљен је Ј. Жарматка са радовима: Отудије (човечје ноге у два положаја, руке, два женска тела). Две скице разних положаја тела. У свима се овим радовима огледа реализам. Поред Морматке износн Ладислав Шанул два лена уметничка дела: биста Б. 1 ј., а нарочичито красну студију: Женска глава, затворених очију, полуотворених уста, као занесена у снове. Још је ту красно израђена биста Д-ра У. Р. од Бохумила Кафке, од кога је у прошлом свеску донесена изврсна сгудија: Борац завезује рањену руку, приказана с много реализма (чак и без обичног смокова листа). Од чланака су: Класицизам и Академизам од Камила Моклера (превод, свршетак) и „Реч лримнтивних" од Новака. Има ре®ерат о задњим скаскама ЈОев Аг1 с1е 1а Уге, а нарочито занимљив реФерат Ф. Кс. Шалде на дело: 1'ћеос1оге Виге1: Јатез М. N. ЖћгзИег, Рет1ге е1 (жгтеиг. Н. Р1оигу, Раггз Рггх 25 Рг., који и ако нема везе с чешком уметношћу, али ради занимљивости саопштавам у преводу: „Теодор Дире — пријатељ великог ШзИег-а — данас је један од највише дистиногваних духова у Француској и један од твораца њихове чаровите и пластичне критике, која се данас испољава у именима, као што су ЖеФроа, Марк Рене, Мирбо и Моклер. Дух велике литерарне и нласгичне културе ишао је вазда одлучно против сваке конвенционалности. Вредно је прочитати збирку његових есеја и студија: СгШдие <!' ауап!;-

§ - агс1е (Рат 1885), где се у главном бори за имнресионизам, да видимо силу његових идеја, његове расудљиво интуите уметничко и красну инспирацију за борбу. Разноврсност његове ерудиције доказују студије о ФНЛосоФима Хербарту, Спенсеру и ГОопенхауеру. Критика његова није неврастеничка, већ се одлнкује мирноћом духа и јасношћу. Од доцнијих радова врсни су му: моногра®ија о Мапе1- у, која је изишла пре две године у истом облику, у којем и ова о \У1т11ег-у. Мапе1-ов уметнички развој није био дотле изнесен тако чисто ритмички, с таким смислом за његов темпераменат, за његов вулканизам и горљивост, за његов логички Фанатизам. Ова пак монограФија приказу.је нам Фигуру и стваралаштво ШизПе - ово красном уметношћу нсихолога и критичара. Карактер тога загонетног и чудесног генија простудован је у свима елементима и на крају изиесен у стваралаштву му. На крају устаје Дире у одбрану ШтМег-ову од онтужбе, да се инспирисао Веласкезом; износи, да је Курбе био тај, који је имао утицаја на ШтМег-а сликара, још више на његов дух много нре, него шнањолски „велики сликар." Поред овога доносе „Уо1пе зтегу« још реФерат па књигу Р. Мутера о Рембранту (В. МиШг: В,ет1>гапс11;, ат Кипз1;1ег1е1»еп. МИ; 30. АШМип^ен. ВегНп. Е4И Е1е18сће1, 1904.), где говори о Рембранту као сликару, мислиоцу и човеку. У идућем писму говорићу о чешкој музици и позоришту, гдо је ове сезоне било такође неколико занимљивих атракција. Пера 1? оњовиЈ 1

Питомци Ђојне Академије на Ђањичком Врду. У Логору на Бањици. — У свом досадашњем излажењу об.јавила је „Нова Искра" читав низ слика из живота српске војске. То објављивање наставиће и даље, а овом приликом доносимо слику наших академаца у строју и један моменат из Бањичког логора. Свађа око рибе (вајао Фр. Бернекер). — Нашим читаоцима није по имену непознат овај словеначки вајар. У чланцима г. Рајка Перушека већ је више пута поменут, а сада доносимо у слици и овај његов рад. — Дочји риболов није био баш тако богат: само један шаранчић. Како је била и само једна удица, то ће на овај начин решити ко ће рибу кући однети! Д-р Фрањо Преширен (сликао Алојзије Шубић). Оимпатије између југословенских племена, које добише онако дивног израза у прослави стогодишњице српског

устанка и Краљева крунисања, — не беху само израз тренутног одушевљења, јер се тек носле тога осетила права и искрена потреба за што боље познавање и зближавање културно-економско. Несумњиво је да ће се на тој стази доћи до најбољих и свестраних успеха, јер потреба таквог рада није дошла из душа појединаца, него је потекла из животних потреба свих Југословена. — Ради што бољег познавања, доиосимо у овом броју слику великог словеначког песника Фрање Прешириа а ускоро ћемо објавити и неколике преводилачке огледе из његова знаменитог певања. Бачије у Крушевачкој Жуии. Ради познавања народног живота, објављивала је „Нова Искра" прилично етнограФских слика. Као прилог томе низу доносимо у овом броју момента из бачнјског живота у Крушевачкој Жупи. Као најглавнији требник за познавање народног