Nova iskra

огледа највреније саосећање, — а народ је таке књижев-' нике лако разумео и прихватио. И чешка књижевност се готово сваког дана развија. Томе, разуме се, највише помаже нешто, чега у нас, готово рећи, нема — читалачка публика. Код њих се потреба књижевности исто онако схвата као и у великих модерних народа, за којима они никако неће да заостају, ма да их тај напор стаје огромних жртава. Ваља стати пред излоге књижарнице и издавачке сликарске радње Ј. Ота, па да се човек прекрсти од чуда, колико је неуиорних услуга учинио тај један човек литератури и уметности свога народа. Тог човека због таке културне задужбине, Чеси и сматрају меценом свога народа. Али није само он, — погледајте у ма коју издавачку књижарницу, видећете читаве низове одабраних издања скоро у сваког књижарника. Да ми имамо само два три тако интелигентна књижарника, који би умели поставити везу између писаца и публике, и створити сталну стазу за ширење српске књиге, не може бити сумње, да би то много утицало и на интензивнији, па и савршенији развој наше књижевности. Овако, ми се из публике тужимо на књижарнике, они на нас, а посао једва одмиче. Шта пак да се рече за ону множину чешких књижевних лисгова и модерних ревија? Много већи народи, него што је чешки, немају тако угледан број тако угледних књижевничких и уметничких листова. „Шта сезка гетие", „1лшиг", „Каве Доћа", „Мај", „2уоп", „21ак, Ргаћа", „РгећМ", „Оезку зт^", „8уе1;о20г", „Озуек", „МоДегпа геуие", „КогћМу" па други породичнп листови. Уз то ваздан стручних листова, — неколико их је за позориште, „БаНђог" за музику, а најзад, може се рећи, углед је чешког издавалаштва „УоЈпб атегу," које издаје дМапез" — друштво чешких сликара и вајара. Али најглавније је у целој ствари, да не задивљује толико број, колико богата садржина и опсежност тих листова. Многи су од њих потпуне књиге, у којима се третирају сва питања из књижевности, ФилосоФије и уметности. Готово је неразумљиво, где нађу ти силни листови читаоце и претплатнике! Но ®акт, да они излазе врло уредно, да се сваки од њих очевидно развија, доказује, да чешка публика води стално бригу о напретку своје књижевности, да је сматра за преку потребу, те је одушевљено помаже. Кад помислим на јадне материјалне прилике она наша три четири листа, па погледам ово, постајем завидљивац. Осим многих листова, пуно издавача — на првом месту Ј. Ото — и разна књижевна удружења издају различите библиотеке које су махом врло јеФтине а по садржини одабране. Јасно је, да и то много помаже популарисању чешке књижевности. А нећу рећи ништа ново, кад кажем, да се књижевност тек онда може правилно развити кад постане нотребом целога народа. Њен је утицај у толико снажнији, што продире у што шире слојеве. Па завирите у куће наших људи, баш код оних који се рачунају у најинтелигентније сталеже народне, често нећете наћи ни једног нашег књижевног листа, а од библиотеке

Рни трага. Ту не помаже ништа; може сатиричар нисати сатире, колико год хоће, која вајда, кад то неће прочитати баш они о којима су. Изгледа, да наши писци, ако хоће да се чигају, ваља да пишу у подлиске дневних листова, јер политички се листови грабе, — Србин је душу дао за политику, па би му се можда омакло око и на радове наших књижевмка, те да увиди, е има још нешто, осим политике, што ваља читаги. За нас Србе вредно је да се упознамо са чешком књижевношћу, те би добро било да наши преводиоци преносе боље сгвари из чешке литературе. Њихова приповетка је нама у толико ближа, што и кроз њу ве)е онај благи словенски дух, те нам се чини, е су борови и јеле с-а њихових планина исти они који се дижу у нашим крајовима; њихова песма одише истом оном свежином којом и наша народна појезија. Овде је само бачен један иоглед на књижевне прилике у Чеха, доцнаје ћу покушати да изнесем неколико занимљивијих проФила, те да поближе познам читаоце са самим делима чешких књижевника. * Уметност чешка стоји на већој висини пего ли књижевност њихова. У сликарству, вајарсгву и музици имају Чеси имена која су стекла славу чешкоме народу по васколиком образованом свету. Студирати њихову уметност, значи, у потпуном смислу речи, ширити своје погледе и богатити појмове о лепоти. Поред наведене три уметности, имају и красно развиЈену драмску уметносг, о којој ћу, као и музици њиховој, говорити у другом писму. Сада ћу се у неколико још осврнути и на њихово сликарство и вајарство. И о овим „сликовним уметностима" (В1Шеп(1е Кипа^е) говорићу опширније и о делима исцрпније, чим се буде отворила редовна изложба, коју неколико нута преко године приређује „Мапез" — друштво чешких сликара и вајара. — Поменуо сам већ, да то друштво издаје свој месечиик „Уо1п6 зтегу," један одличан зборник радова чешких уметника. Узмите ма који свезак, наћи ћете у њему пуно красних радова а поред њих врсних чланака који упознају човека са правцима модерне уметности. Последњи свезак доноси неколико одличних радова Антонина Славичка, са изложбе коју је од његових радова приредило друштво „Мавез". Славичек иде у оне уметнике, који се највише крећу у слободној природи; она им даје инспирацију, и њу представљају. Приложене слике су му: „Код нас у Каменичкама", у којој до детаља израђен рад чини потпун утисак, „У пољу", „После кише" (са красно приказаним одсјајивањем) „У самоћи", „Купљење кромпира", „Тополе", „До подне" (у којој је изврсна светлост,) „У магли" која такође чини јак утисак. Као што се види, све су ово мотиви из нрироде, а Славичек, који припада импресионизму, представља их с пуно топлине. 0 уметниковим радовима написао је нодужу сгудију К. Свобода, наглашујући, да и Славичек иде путем