Nova iskra

— 858 —

и т. д. — Па га онда поведох собом у преиисницу и одредих му место за столом где преписују и остали практиканти. Одредих му да одмах почпе поеао. И први препис да ми пошље. По том се вратих у своју канцеларију. Мало потраја и жандарм одаџија донесе ми први Савин препис. Рукопис беше читак, леп, писмена као литограФисана. Допаде ми се овај ирви рад његов... Тако је ишло неколико дапа. Међу актима, која су долазила мени на нотпис, било је највише Савина преписа. Све то чисто и лепо израђено. Али, шесги или седми дан, јави ми писар, ше® преписача, да прошлога дана по подне Саве није било на раду. Кад га ја за то узех на одговор, он ми се изговаратае да је био нешто слаб, да га је болела глава, да је имао као неку малу грозницу и тако нешто. Казах му да ја у то не верујем. И заповеднх му, да се вигае тако не разболева, јер да има лекова и за такве болести. Сава рече да ме је разумео и оде за свој сто. И настави да ради. Али ми је падало у очи : кад год би пролазио поред позоришта, увек бих угледао Саву да стоји међу статистима на ономе удаску у одељење позорнице. Он се крио да га ја не видим, али сам га ја увек опазио. Једнога вечера, на једној нредстави, учини ми се да сам међу статистима у једном чину, где је требало да се изведе војска, народ — оназио и мога преписача Саву. Истина се намазао, прилепио браду и бркове, али сам га ја ипак познао. Сутра дан наредих да ми дође. Пребацих му дружење са статистима, тумарање око позоришта; и казах му тврду вољу очеву, да га никако неће пустити у глумце. Сава дубоко уздахву и ништа не одговори и погружен, оборене главе оде на свој посао. Сава је радио и даље за преписачким столом, али му рукопис није био више онако леп и читак, види се да је брзао у раду. Дозвах ше®а преписача, неког писара старога кова, и пребацих му што не пази на рад у преписници. — Молим, господине — нравдашо се писар... Пазим ја, али онај Сава не слуша. Првих дана иђаше добро. После и које како, а сада га окупио неки бес па не може да се наговори. Све о театру па о театру. Прича како је у позоришту, како се унутра живи, како је друштво весело. Па онда почне говорити као они у театру. Па овако вели Тоша, па овако вели Цветић, па овако вели Рајковић, па овакав је Мачвански (Бачвански)... Он развезе говор а они сви други нрактиканти пусте пера па зину у њега... Слушају шта он прича... Нико ништа не ради... И јутрос им опет представљао некаквога грооа Секса (Есскса)... Вели да је нешто жалосно... Шта му ја знам...

Иаредих му да забрани сваки разговор у пренисници. Али сам већ предвиђао, да је Саву понела театрална Фурија и да се жеље ћир-Николине неће моћи остварити. После пет-шест дана опет нема за столом Саве преписача. Пошљем да га траже око позоришта. И доиста тамо га нађу. Сава изађе преда ме снужден а уплашен. — Ама. ти, Саво, опет око позоришта ? Зар се тако држи реч, коју си ми дао? Он ћути. — Видим, ти много волиш Позориште? Сава диже на један мах главу, очи му се засијаше па упре ноглед у ме: — Много волим, господине. Ја не знам гато ми отац не пусти на вољу. Ја му нигата не тражим... Не знате каква ми је жеља... — Али, Саво, твој отац неће да будега глумац. Он ' друго мисли с тобом. Вагато му не учиниш по жељи, када те онолико воли. Сава уздахну дубоко. И оде опет за свој сто. А ја осгадох гледећи за њим. Сутра дан упитах: да ли је догаао Сава у канцеларију и гата ради? — Нипгга од јуче не говори, рече ми писар. Само ћути... Невесео, све негато мисли... Љуги се када га ко гато запита... Не рекох, али помислих у себи — овај већ кроји планове... После десет дана опет нема Саве у канцеларији. Погаљем да се о њему распита код статиста у позорпшту. — Отишао, веле, пр§ко у неко путујуће друштво. — Хе... Срећан му пут. Нигата силом не бива, рекох за се. IV. — Па, господине, мој Сава утекао — ослови ме други дан, улазећи у моју канцеларију, стари ћир Никола, сав невесео... — Утекао, гата ћеш ћир-Никола. — Јок вала... Не... Него молим те као свога пријатеља... Као гато се каже власт, да пигаега расписе за њега, да се у®ати и доведе. Трогаак ћу да платим... — Ха... Махни ћир-Никола... Какав распис... Да га брукага, да га терају стражом... Не иде тако, молим те... — Не... Не... Господине. Хоћу да га вратига... Да се телеграФује за њега... — Немој, ћир-Никола. Отац си му. Што да срамотига? Може дете свашта од себе учинити... Промерио сам га ја добро... Неће он да ти буде практикант. — Па зар да ми буде комендијага? — Ама пусти га на вољу. Силом нигата но иде. Судбина... Па ето то ти је. Од тебе нигата не тражи. — Зар мој син па комендијага... Шта ће да ми каже свет... Моји пријатељи...