Nova iskra

24

над болесним дететом не може накнадити ни једна болнида на овету. Оамо се нешто од онога, што раде милиони иородичних чланова еод куће, може боље извести машинским велико-прометним радом; има тисућа малих услуга, нослова и старања, који сада од деде и сродника на плаћене туђине прелазе, али који зато, у истој мери, постају и скупљи и горе се изводе. Осим тога: годинама заједничко живљење мужа и жене, родитеља и деце претходна је погодба ствараву јаких осећа.ја дужности, херојског пожртвовања и у гдавном најважнијих симпатичпих осећаја и предавању свих добрих својстава која су никла пре толико столећа. Породида ће при том ући у све компликованију везу са школама и другим установама; социјално тело остаје само онда здраво, кад снага и самосталност породице изнутра расте, као што успева и усавршавање других органа у својо.ј врсти. Погрешни идеал једнакости мужа и жене заборавља, да све виша култура значи веће диФереицовање и већу зависност диФеренцованих делова једног од другог, бољу везу различних међу собом; заборавља упутство, како треба чинити, да рађање деце и војну обавезу преузимају наизменично муж и жена. Вахтевање, да се данас жени допусти настава, лечење и иначе још неки позиви, скроз је тачно; али његово извршење дејствоваће благословеније, ако обичај а и право искључују људе за то на одређеним местима. Јер на арену бездушне људске конкуренције само увести још тисуће жена и пустити их да се боре под кнутом надметања о места за зарађивање, значи: плату умањити или становништву пролетаријат умножити. Рад деце и жена у данашњем времену није доказ, да те снаге нагаа техника, наш живот, наша производња најбоље примењују, да тако што треба да буде у свима друштвеним слојевима, него само показује да у времену прелаза ка домаћој индустрији, мануфактурној и великој индустрији, па и у крајевима гушће насељености нису били нознати замашаји индустријског рада жена и деце, који је тек ночињао. Зар нису брдски предели, у којима се жене никад не пуштаху у рударске радове, најсрећнији? Могло би се потврдити, да би била велика срећа, да су се еснаФска уређења очу-

вана и у модерном времену, да жена припада к.уI.и а.не раду на нроизводњи за светски трг; станокништво би спорије расло и страшна би беда изостала. Данас се ради, бар колико је могуће, да се мало по мало удата жона, и дете опет истисну из множине великих индустрија, а, за неудате девојке да се отвори одређени број поља, за које оне боље приличе од људи. Овима је женама потребно боље васпитање, него што је данас; многе могу највише дотерати да, извесан низ година или и трајно могу за себе саме да стоје; али све морају на првом месту бити тако васнитане, да буду и добре мајке и добре домаћице. Јер свака жена, која то не буде, промашила је свој прави позив, позив у коме врши највише, најсавршеније, најблагословеније; а, свака жена, која постане рђава мајка и домаћица, штети морално и економно народност много више, него што јој користи као одличан лекар, књиговоткиња, продавачица, или друго што. Не лежи у уништењу већ у тачноме обновљењу породичног огњишта и кућења будућност народа и права еманципација жене. Опажа се, шта данас може учинити једна марљива домаћица средњог сталежа својом довршеном кућно-економском и хигијенском радиношћу, васпитањем деце, познавањем и користовањем кућеводства; не превиђа се, како су велики природно-научни и технички нанредци досада једнострано ступали у службу велике индустрије, којих је благотворно усавршење, ако ступе и у службу куће, још могућно. Оамо варварска домаћица нижих сталежа може рећи, да данас нема више шта да ради у кући. Код правога огњишта, кад свакоме стану припада и мали врт, домаћица са својом полуодраслом децом има и данас пуне руке носла, а у будуће ће га имати још и више, и поред свих школа, трговина и заната који јој иду на руку, и поред тога, што купује већином готове продукте па већ и готово јело. А поред свога кућеводства има времена и за лектиру, образовање, музику, заједиичко-користан и друштвени рад чак и она из најнижега сталежа,. Вез тога нема никаква социјалног спаса ни лека. Проф. Д-р А. Шмолер С немзчког превео В, Ј.