Nova iskra

Број 1.

ПИВ. БИБЈШОТЕКЛ И.

Београд, ]ануара 1905.

Год. У|Ј

Дрт/ижЦјење нашег Цектлмена

очетком марта „наш Џентлмен" врати се из Париза. Ми, круг људи, који тако прозвасмо Јоцу МаксимовиКа, веома се угодно изненадисмо томе наглом повратку. Бесмо састављени из врло различитих елемената, али имађасмо заједничко: прво, господеки, момачки стан Јоцин, у коме се, обично ноћу, окупљасмо око њега; друго, домаћинове цигаре, напитке, књиге и новине; треће,. све могуће услуге његова момка Игњата. Иначе, тај круг, делио се на, карташе-матадоре, карташе-аматере и обичпе кибичаре. А по годииама, по друштвеном положају, по личним одликама, бесмо велика мешанија, било нас је од младића до стараца, читава лества људског века, па онда, чиновника, трговаца, про®есора, адвоката, лекара, „књижбвника у часовима одмора", итд., у потпуном скупу, преко тридесет! И сви ми у Џентлменова два салона, бесмо сасвим као у својој кући. Ко неће да ее карта, или да посматра игру, извали се у ФОтеЈву, илп прилегне на диван, или пише писма, или претура књиге по орманима, а већ Игњат, „пусти Игњат" како га обично звасмо, једва доспева носећи чај, ка®у, вино, пиво, цигаре.

Сећам се добро, беше мутни и дан, кад се, као обично, после ручка, упутих у Велику КаФану и пред њом стигох проФОСора Вељу, који ми рече: — Знаш ли, да се вратио наш Џентлмен? — Је ли могуће? - Синоћ, брзим возом. Мислим да ћемо га затећи у санкторуму. Доиста, овога пута наишао је на неку препредену, која га јс брзо кући отправила! То сам и сам помислио. Нађосмо га у каФанском оделењу за отмене карташе, које неко прозва 8апс1;а бапс^опш. Играо је бакара са још тројицом. Мене силно изненади преображај његопа лица, преображај на боље. Не беху то више они утонули образи, оне очи, из којих обично севаше грозничави огањ који га изнутра вечито сагореваше, него се лице испунило и мадко заруменило, а кадиФасте очн иронична израза, плави бркови и Француска брадица, доликоваху човеку од тридесет и пет и пгест година. То ме већма изненади, јер је после новратка нз туђипо изгледао страшно изнурен. И честитах му, кад ми, у прекиду игре, пружи два прста за руковање. Он ми се загледа у очи и канда хтеде нешто р.ећи, алн настави игру. Али, након пола часа, у другом прекиду, излазећи тренутно, гаапну ми:

„Нова Искра" излази сваког меседа. Цена: на годину 16, но год. 8, четврт год. 4 динара; ван Србије: на год. 10 Фор. или 20 динара у злату. Претплате и све што се тиче администрације шаље се Р. Ј. Ода,виКу, власнику и уреднику „Нове Искре", Капетан-Миишна улица, бр. 8. Рукониси се не враћају; накнадно тражење тгојединих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену. —