Nova iskra

— 146 —

Судија. Не плачите, госпођо, говорите тише и отарите своје суве; ја ћу вам изрећи правду. ЈуТаркјака. Пустите ме, господине, да се исплачем, да ми буде лакше. У добро уређеним краљевинама и републикама требало би да рок трајања бракова буде ограничен или да се бар допусти, да се сваке треће године могу продужавати или раскидати, онако као гато се закључују уговори о кирији, те да бракови не трају целог века на чемер и јад обеју страна. Судкја. Кад би се таква слободна воља могла остварити, многи би за то дали своје благо. Вато, госпођо, ви ми морате тачпије изложити побуде, због којих тражите развод брака. јУ1аријаиа. Зима мога мужа и пролеће мојих година; крај њега никад немам мирна санка, устајући иоћу, сваког часа, да му грејем крпе и врећице и облажем око његових слабина; непрекидно му морам превијати час један час други завој (превио му се да Бог да врат на вешалима!); морам водити бригу, да му ноћу дижем јастук и дајем напитке, да га кагааљ не удави; и, на крају крајева, осуђена сам да сносим његов задах, јер заудара на три пугакомета! ЈГисар. То мора да је од шупљег зуба. Чкчица. Не може бити, и враг да ме носи, ако пко нађе у мојим устима цигло једног кутњака или иредњег зуба. ЈТравоБранилац. Има један закон (тако сам негде чуо) по коме је заударање из уста довољан разлог, да се жена разведе од мужа, а муж од жене. Чимица. У ствари, госнодо моја, овај рђави задах, због ког ме она беди, не долази ни од крезубости (јер немам ни једног зуба у устима), ни од желудца, пошто може и камење да свари, већ једино од њезина пакосног срца. Баша милости, ви још не нознајете добро ову жену, иначе ви бисте је осудили на пост и молитву. Ево двадесет и две године како нроводим с њом мучонички живот и никад не изнесох на јавност њену опаку нарав, њену злоћу или њене лутко и замлаћивања. Али од две године амо, иема дана а да ми ие приугаи коју или да ме не муне, или да ме својом циком и свађом не заглугаује, одузима памет и у гроб сваљује. Кад ме двори, како она вели, гунђа и режи непрекидно, уместо да ме вида нежном руком и благим речима. Укратко, господо, ја скапавам у њеиој власти, а она се гаири и благује у мојој, јер држи у својим рукама тего пих1;о 1111 рег18, све моје имање. ]У1аријана. Вагае имање? А какво то имање имате ви, које нисте стекли мојим миразом? Половина нагае тековипе принада мени, па ма због тога свисли од муке; и да случајно ја данас умрем, не бисте ви ни од ње ни од мог мираза добили ни пару, да увидите колико за вас марим. Судкја. Реците ми, госиодине, јесте ли били чили и здравог телесног састава када сте се оженили? Чичица. Рекох, да сам пре двадесет и две године пао у њене руке, као кад неко допадне ропства кала-

брееким гусарима и мора целог свог века да робује силом у галпјама. Али у брак уђох тако силан и бујан, да сам се могао разметати као какав коцкар. јМаријана. Ново сито о клину виси... али само три дана ! Судиј а . Ђутите, ћутите, врагака жено, и идите с Богом, јер ја не налазим разлога да раскидам ваш брак. Кад су вам пријали зрели и сочни плодови, задовољите се сад и са сувариком. Никакав се муж не може обвезати, да ће брзину и лет времена зауставити да не пређу преко прага његових врата и његова живота. Одбијте непријатности, које вам сад задаје, од пријатности, које вам је указивао кад је могао, и не говорите ми вигае ни речи. Чичица. Ако је икако могуће, ваша милости, ви бисте ме много обвезали, кад бисте ме спасли беде и ослободили ове тамнице. Јер ако ме и даље оставите овако, кад је ствар дошла до раскида, значи, предати ме џелату, да ме метне у кврге. Но ако то није могуће, учините бар да она оде у један а ја у други манастир; да поделимо имање и да тако живимо у миру и проводимо у служби Божјој последње дане свога живота. јМаркјана. Пресело ти! Ја сам још и сувише добра да се у манастир затворим. Хватајте ви зато шииарице што воле регаетке, точила и мугаабак. Затворите се ви, јер за вас то и јесте, ногато немате очи.ју да видите, ни ушију да чујете, ни ногу да ходате, ни руку да пипате. Није то за мене! Ја сам још једра и имам свих пет чула потпуно здравих, на хоћу да се њима користим усред бела дана, а не да се кријем и кроз пукотине и рупе звирим као какав луиеж или варалица. ЈТисар. Ала је то нека дрска аланача! ЈГравогранилац. А њен муж тако мудар, само гатета гато је сустао. Судија. Дакле, ја вас не могу развести из недостатка разлога дша пиПат туешо саизат. Улазе: једаи војник, врло крут, и његова жена Дона Гцјомара. Јијомара. Хвала Богу, гато ми се жеља испунила, те могу предстати пред лицо вагае милости и најљубазније умолити вас, да ме изволите развести од овога овде. Судија. Шта то значи „од овога овде" ? Зар он нема другог имена? Могли сте бар рећи од овог човека овде. Јпјомара. Да је човек, не бих јатражила развод брака. Судија. А шта је онда ? Јијомара. Пањ!. јЗојикк. (За себе) Тако ми Бога, бићу пањ, прогутаћу све њене увреде и ћутаћу; јер ако се не будем бранио и ако пустим ову жену да боз приговора изнесе на ме што хоће, приволеће судију да ме осуди и, мислећи да ће ме казнити, он ћо ме ослободити ропства, као кад сужањ, неким чудом, умакне из Метуанских казамата. ЈТравовранилац. Госпођо, говорите пристојније и изнесите своју ствар, не вређајући свога мужа, а госцодин судија за брачне парнице, што је пред вама, пресудиће правично вашу тражбу.