Nova iskra

— 183 —

Крсјана покри дице марамом... — Преварили, преварилн... попе, — умеша се отац вен... — Све је то учинила она проклета Баба-Стојна. — Неје Баба-Отојна, неје нико преварио: сама .је дошла, — одговори отац момков. — Ео?! Зар она да дође сама?!... У твоју кућу да дође ?!... — У моју кућу, у моју — зашто да не!... Зар је твоја кућа боља од моје?!... Чекајте, чекајте! — виче иконом... — Да питамо девојку, па ако она рекне да је преварена, нека је татко води дома. — Јест... да седи дома да чува татка! — рече отац момков. - Но зар да буде бежанка да је целог века корите?!... — одговори отац девојчин. - Па што ће, кад ти тражиш за њу пет кеса! ') - Ко ?!... Море, не бих ти је дао ни за десет кеса !... ') једна кеса вреди пет стотина грожа (100 дин.).

— Стаиите људи, да испитамо девојку, па се после свађајте колико хоћете! — виче Хаџи-Пава. — Кажи, ти девојко, да ли те је ко преварио или силом довео овде ? — понови иконом. Девојка ћути... - Кажи, кажи слободно! — рече Ђорђе. — Цак!... — учини девојка. Отац њен пође да иде. — Стој, Величко, стој! — викну иконом. Величко стаде и окрену главу. — Па... хоћеш ли, Крсјано, да пођеш за Арсу? Девојка ћути. — Говори, говори, да чујемо! Опет ћути... свекрва јо.ј приђе ближе. — Скини ту мараму с лица и кажи! — рече иконом. Свекрва се таче њене руке и она је спусти. — Кажи што те питамо!... — Хоћу!... — прошапута Крсјана. Весели жагор... ( свршиђк се)

с л о м е к а

о

гтет пролеће са ружама својим, Љупки, ружични дани! Под багрењем често замишљен стојим... Ах, златни моји дани... — — Пролеће беше. На малој тераци Сеђасмо ја и она; У очима њеним блистави зраци, Негде плакаху звона...

И читах јој песме ПОла Верлена, Слатке, страсне шансоне: И осетих како главица њена Полако, тихо тоне На груди моје пожудне и вреле. — — И растасмо се тада... А после јесен; свугде руже свеле, Дани ббла и јада. —

Опет пролеће са ружама својим, Љупки, ружични дани ! Под багрењем често замишљен стојим... Ах, златни моји дани...

Душан Малушкв

Девојка у дан Р X де год се обрнете, ма шта да предузмете, у ма којем доба живота, у ма којим околностима и приликама, пред вас стално избијају разна питања, наступају моменти, у којима се без сарадње, без суделовања своје родбине, својих пријатеља и познаника чисто плашите да ма какву деФипитивну одлуку донесете. То се нарочито одпосн иа

ш&ем друштву решавање питања која, бар у ширим потезима, одређују живот у будућноети. Таква су питања миогобројна. Оно што се зове кућа, породица, васпитање, друштво нису ли зар све то иојаве које вам, тако рећи, свакодневио натурају поједине и веће и мање теме на решавање ? Претресати таква питања, вентплисати пх, посматрати их са