Nova iskra

И Довољу украј Таре ладне? — Похара их Мекић Алијага И са њиме силан Баковићу. У ианастиру је почивало тијело Св. Арсенија, архијеиископа српскога. Оно је ту донијето из Патријаршије, јер га је у Довољи бидо лакше сачувати, пошто су Турци због сеобе у Угарску били на Србе јако огорчени. Али је тијело светитељево ту у Довољи непрестано било изложено опасности. Арнаути су нарочито долазили чак овамо, нападали на манастнр, да би само отели тијело светитељево и спалили га. Вначајно је то да су сви Мухамеданци из околних села, а нарочито Колашинци — кад је год био у питању светац — били на страни правослчвних Срба. Док је год лежало тијело Св. Арсенија, манастир је био право привлачно мјесто, гдје су долазили и православни и Мухамеданци да потраже лијека каквој својој бољци. 0 чудотворној моћи Св. Арсенија имају мноха предања. Ја ћу навести само један случај, који се десио у почетку прошлога вијека, за који су ме увјеравали да је истинит. Двојица Мухамеданаца пођу да кра-ду манастир; украду многе скупоцјене утвари и пођу кућама. Нико их није опазио. У путу један од њих сједне да се одмори; кад је хтео да се дигне, није могао с мјеста да се помакне. Већ је дан почео освајати а он је остао ту неномичан, па стане молити онога свога друга да врати све украдене сгвари и да моли калуђоре да читају молитве Св. Арсенију, да се на њега смилује. Пошто је то С1!С учињено, он устане с мјеста и завјешта све своје имање манастиру. Казивали су ми и име тога, Мухамеданца и село одакле је био. Стојећи увијек на ратној нози са Арнаутима Тоскама, који су у већем броју код Таре становали због близине старе црногорске границе, Србима је било врло тешко очувати манастир, а нарочито светитеља. Вато га кријући, око 1840—50. године, иренесу у Ждребаник у Пиперима, одакле је доцније пренијет у манастир Косијерево, на граници Црне Горе и Херцеговине, према ријеци Требишњици. Због тих честих еукоба манастир је чешће остајао готово пуст, и ако није рушон. Као таквога га описује

и ГиљФердинг. Он, кад је дошао, вели да су једва очистили једну ћелију од слоја прашиие, а кључ од цркве нису ни нашли, него су помоћу ексера отворили цркву. Зидови поцрњели од прашине, ликови иокривени прашином и нлијешњу, представљали су тужан изглед — тако описује унутрашњост црквену. Није прошло много послије путовања Гиљ®ердиигова, а манастир је сасвим опустио. Јоксим Кнежевић, један од ускока из Шаранаца, са својим друговима побије се са Арнаутима — Тоскама; заметне се читав бој и Арнаути притијешњени од његове стране побјегну у манастир и ту се затворе, мислећи да ће се на тај иачин спасти. Кад је Јоксим видио шта су урадили, опколи манастир са свију страна, па пошто се Тоске не хтедоше предати, запали га. Ту сагоре седам Арнаута, а остале побију. Тако је манастир лежао у рушевинама до 1870., када је обновљен. Али није дуго појао. За вријеме иароднога покрета, 1875., крајеви око Довоље узели су пајживљега учешћа, п Колашинци Турци, да би се осветили Србима, нападну на манастир, поруше га и опљачкају. Манастир ]е ипаче био доста богат. Његово се имање простирало по шест сати наоколо са свију страна. И данас има доста земље у Д. Гори, а има и у близини са турске стране. Многу земљу су за врнјеме 1875—77. притисли Колашинци, а пешто су заузели и наши ускоци да би је сачували од Колашинаца. У манастиру су се чувале многе старииске књиге, па су растуроне по околиим мапастирила: Св. Тројици, Добриловици, а највише је иренесено у стару црногорску границу, Народ из околних мјеста упутио је ове године молбу турским властима да му се опет допусти да се манастир обнови. „Нова Искра" искрено ће се радовати да у скоро својим читаоцима донесе слику обновљенога манастира. Стев. И. Самарџијиђ ') За овај мах нисам могао сазиати тачио годину. Народ, нарапио, не памти тачно цифре, него вријеме рачуна но каивоме аиамеиитоме догађају. 2 ) Шаранди су иа дијевој страни Таре. Они су увијек стајади у највећем непријатељству са Турдима, чешће су отказивали и данак дару, не признавајући ничију власт.