Nova iskra

— 189 —

Две матере (сликао Ђовани Сегантини). — За сада објављујемо само овај рад великог италијанског уметника Оегаитинија, да доцније оиширније нроговоримо о његову животу и заслугама за сликарство, нарочито о његовој тохници. У судском ходнику (сликао II. Еасаткин), ЈТролеће (сликао Е. Костанди), ^(евеста (сликао Маковски). — Нашим читаоцима позната је расправа Рихарда Мутера о руском сликарству XIX века, коју смо објавили у „Новој Искри" нрошле године. Мислимо да јо излишно понављати из ње поједина места која се тичу сликара чије радове доносимо у овом броју. — Модерно руско сликарство извојевало је заслужени углод у уметности свега света, а за ту победу, баш као и за руску причу, такмичење је било у Паризу 1902. године. И Еасаткин и Еостанди и Маковски, поред других одличних имена, стајали су тада поред свога вођа Иљо Рјепина, а данас деле с њим најлепшб признање јевропске уметничке критике. Задовољивши све захтеве велике техиике, уиели су у своје слике толико духовне садржине, да се пред њима осећа оно исто расположење које нас обузима при читању производа Тургењева, Достојевског и Толстоја. Израз руске душе тек је у најновије време избио свом јачином и у сликарству, те је сада руска уметност потпуно једнаког израза, јер вае све њене врете опомињу једна на другу, све вам говоре о руској души, о њено] вери, љубави и нади. -—

Смрт Светога Јована (сликао Пиви де Шаван). Еадгод је реч о модерном сликарству и његовим првим и најугледнијим представницима, не може се проћи без имена овог великог Француског слнкара., који је својим начином рада брзо прешао границе своје отаџбиие и стекао најугледнијих нодражавача у целом свету. ј|1ет чула (сликао Влахо Вуковац). Еако наш уметник сликовно представља човекова чула, јасно се види из ове слике, којој је непотребан ма какав коментар. У[з пркморја (сликао Томислав Еризман). — Из ирошлога броја ;; Ново Искре" познат је нашим читаоцима овај млади и Даровити хрватски уметник, а данас објављујемо и други њогов рад, који речито приказује све уметпикове особине. У бројевима за овим изнећемо још неколико Еризманових и других хрватских слика, и на тај начии искроно служити идеји што бољег познавања и што јачих веза двоименог иарода. —■ Јјајацо (сликала Хеприка Шантељ) — Име ове словеначке сликарке позиато је врло добро посетиоцима Прве Југословенско Изложбе. Оада приказујемо њезин рад овом сликом, која је, у овај мах 1 , довољна да окарактерише Г-ђу Шантељеву као сликарку. )\мор к ЈТскхе (сликао А. Бугеро). Репродукције неколиких Бугерових слика већ су познате нашим читаоцима, а исто тако и уметников живот и његов рад („Нова Искра", 1899. годпне).

цима улазило у детаље месечева реље ®а, то се све боље увиђало да иа садашњем месецу има и оног чега пре ВО или 50 година или није никако било или се јављало друкчије него ли сад. Има доста астронома који и сада све те јаче промене у рељеФИма месечеве површине сматрају за немогућне, па их оправдавају једино јачом оштрИпом садашњих инструмената и несавршенством пређашњих карата. Па ипак, и поред тих разлога, запажене су несумњиве промене, које не беху убележене у картама Медлора и Бера, који су цео свој живот носветили проучавању Земљииа пратиоца. Познато је да су те Карте (ма да су рађне пре неколико десотина годииа) тако одличне, да не уступају ии јодном сиимку данашњих телескопа. Поредећи са тим картама садашње спимке, опажају се разлике које ни мало иису безначајне. Астроном Елајн, који је цео свој рад посветио проучавању Месечеве површине^ овако пише: „Посматрања Медлерова довела су пређашње

К[ма лп јошгр. жквота на месецу? Ово питање, које је одскора опет почело занимати аетрономе, није без интереса ни за проФане у астрономској науци. Већ је бдавно нримљено тврђење да је потнуии мир већ сасвим завладао на месецу, чија се површина пока.зује као безброј светлих и мрачних тачака, валовитих узвишица и кратерских удубљења. У самој ствари, то пије баш тако. Што је бивао већи број проучавања пређашњих месечевих карата, што се више Фотогра ®ским сним-