Nova iskra

- 191 —

булеварима Парисшш, на тргу у Верони, у бањи Везену, у Киеингену, у Гармиш-Патенкирхену — са много разумовања је насликана унутрашњост цркава у барок-стилу; на допадљив начин се нвноси живот животиња и многе жанр-сцене из свакидашњега живота. Ова разноврсност интереса показује с једпе стране човека, који није затворених очију иролазио кроз свет, а с друге стране је најочитије сведочанство, како Менцел није имао свога правца. Несумњиви утицаји са стране не могу се ототи оштру оку. Час ово подсећа на Дирера (илустрацијо, вињете) час оно на Рембранта („Оинагога у Прагу"). Час су то плен-еристе илн нео-импресионисте (>,Воп 801Г, товбјеигз"), под чијим утицајима он несумњиво стоји, а, иначе много репродукована, литогра®ија Менцелова „Дванаестогодиити Христос у храму" у свему је тако идеитичиа са истоименом сликом Хајнриха Хошмана у Дрезданској галерији, да се човек у чуду пита, ко је отац овога дела? Менцелове слике веома јако подсећају својим бојама на аквареле и гуаше, које је он тако често радио. Иначе је Менцел мајетор у композицији. Ипак има ситница, које веома осетљиво око вређају. У слици „ТаГећчтДе" наглашена је средина слике тнме, што је у позађу једно крило врата отворено. Поглед се одмах на овоме месту зауставља. Фридрих Волики, који би требало да со овде налази, иомакнут је мало у десно. Па слици „ГпоЈпсћ с1ег Ого88е аиГ с!ог КеЈзе" вређају око оие две иодјодиако наглашене вертикале: Фридриха Великог и онога дворанина десно, што чита краљевско наређење. За оиога, који би хтео да прати процес умотникова стварања, од неоцењене су вредпости безбројпи цртежи, скице, студије, илустрације књига, диплома, познвница, ироснеката, јеловника, карата. Оне заузимају девет десетина ове нзложбе. Најдиспаратније ствари привлачило су пажњу уметникову. Скулптуре са Партонона стоје ту у друштву једне цнпеле у рококо-стилу, представљоие у десет разних изгледа; Фаун Барберини стоји нород униФорми, ровносно у музејима сниманих, поред седала и ратно опреме. Изгледа, као да је уметник вечито ишао са, књигом скица у руци и снимао све, на чему се његово око заустављало. То јо била најбоља школа за овога човека који нијо ученик ии једне школе, ни једног учитеља. Ако бисмо према целокупном утиску, који ова изложба на нас оставља, хтели да уметнику одродимо место у хисторији уметности, ми га никако но бисмо могли ставити међу уметнпке првога реда. Окромио место у друштву бољих Борлинских сликара још би му било иајприлпчније. Менцел јо једап обичан таленат, који се но отима утицајима са стране; никако пак није он геније, што со својим смелим замислима намеће добу у коме живи. Ои може још да буде велики у узаним границама Берлииске уметности; изван ових граница, његова се воличина губи — у толико воћма што се хоризонат вишо проширује. На срод огромнога трга Фридрихова у Каселу диже се скроман сноменик Фридриха II. Он со потпуно губи у далекоме простору што се око њега шири. Менцел је сличан овоме споменику. Но достаје му пространо и високо подножјо, са кога би са свију тачака могао бити видан. Влад. Р. Петковић

* Боривоје Нешић, инжињерски пуковник, јавља да је сиремио за штампу дело „Стална ФортиФИкација". Дело ће изнети ноколико свезака, а први свезак, „Градска војна", биће готов у току ово године. * Од 1. јула о. г. почеће излазити у Пакрацу нов лист „Пастир Добри". Власник је МитроФан Рајић, нротосинђел, а уредник Светозар Грубач, нарох у Крижовцима. Лист ћо излазити двапута месечно, а годишња му је цена 5 круна. Биће заступљене ове рубрико: I Проповеди, II Катикизовање, III Богослужење и требо, IV Пастирски рад и живот свештеника, V Вваничење, VI Листак. * У Новом Саду оснива се српско певачко друштво с овим задатком: I да иегује српску народну и уметпичку музику, затим словонску и других народа и да у цркви пева народну службу; II да буде повероник наших културних установа; III да оснује у Новом Саду Српску Музичку Школу, Српски Грађански Оркестар, музички лист и издавање музичке библиотеке; IV да прнреди конгрес српских музичара; V да осну.је срнско игралиште, тамбурашко и иозоришно друштво; VI да помогне нодизање Српског Дома у Новом Саду, где ће бити све срнске установо. * Неки Неговаи Рашгговић штампао јо иеобично неписмен спев „Руско-јапански рат", са 22 слике, у 20 песама. Цена је 80 новчића. * Јаша Томић (Нови Сад) штампао је нову броширу „Један надсолгабиров". Цена је 4 нотуре. У њој се износи рад јодног вишег мађарског чиновника за време избора. * Милан Т>. Милојовић, слушалац права у Паризу, штампао је своју докторску дисертацију о Старој Србији и Маћедонији. Заступа и износи као најбоље решење тог тешког питања — аутономију обеју покрајина. * Штампа се и до краја јула бићо готово ново издање Карићева „Зомл,ониса" за III и IV разред гимназијо. Издањо је, према папомонама Д-ра Ј. Цвијића, спремио проФесор Радомир Илић. Овај ће се земљопис продавати у корист оонда пок. Владимира Карића за исиитивање српских земаља. * 25. о. м. одржана је у Министарству Грађевина јавма ОФерталпа лицитација за грађења Дома Народне Скупштине. Продрачунска је сума 2,079.700*42 дин. Зидање ће почети на пролеће 1906. године. * Мииистарство Просвете расписало је стечај за израду уџбеиика за Зоологију у нижим разредима средњих школа. Рок је изради 1. јануар 1906. годино, а хонорар писцу 2.000—2.500 динара. * Д-р К. Руварац израдио је етногра®ску карту српског народа у Хрватској и Славонији, са прегледом бројног њихова стања у појединим местима и избориим срезовима. Карта се може добити у књижари Светислава Цвијановића. * Пошто још нијо одређен рок за издавање органа српске странке у Приморју, управни одбор објављује да ће „Бићгоушк" и даље излазити док се не јави странкин оргаи. Евентуалне иретплате на „Бићптпк" рачу-