Nova iskra

— 167 -

потпуно инокосно, и сваки род се засебно множи без узајамне помоћи. Крв човечја није угодна за њихову брачну ложницу. Но не треба мислити да се маларични паразит увек иартогенетички, т. ј. без полног сношаја, множи. Ми смо довде прешли само један део живота маларичног паразита. Он има још једно своје лбгло, које је много важније за његово одржавање и множење, но што је живот његов у крви човечјој. Кад овога не би било, онда би полна разлика маларичног паразита била сасвим излишна, пошто сваки пол за себе има способност, да се засебно множи. Оавршеније животиње, као на нр. човек и други сисари, имају само један облик развића: одрасле женке, пошто се оплоде, рађају младунке, потпуно истога облика и организма, као што су и оне саме. Природа је њихов организам толико усавршила, да младунци од заметка до рођења имају све потребне услове за своје развиће. Код нижих животиња већ није такав случај. Женке немају тако савршен организам, да у себи могу изнети потпуно развијеног младунца, већ овај мора сам своје развиће наставити ван организма материна. Л.ептири на пр. носе јаја из којих се развију ларве (гусенице), које се после извесног времена учауре, и тек из чауре изиђе опет лептир. То мењање облика (метаморФОза) правило је код нижих животиња. Маларични паразити представљају најнижи и најпростији ред животиња, јер је цела животињица цигло једна ћелија. Оне нису организми, за које је потребно да се удруже многе ћелије у једну целину. С тога их је природа приморала да вшпе пута мењају своје облике прилагођајући се приликама и околностима у којима живе. Ово је било у толико више потребно, што оне сав свој живот проводе као паразити т. ј. као животиње које живе од труда и рада других животиња. Паразити наступне грознице имају два своја храниоца. Видели смо да је један хранилац човек, код кога, кад се по.јаве, изазову болест, наступну грозницу. Други њихов хранилац јесте комарац. Код Комарца изазчвају опет неку

врсту болести, али не онакву као код човека. Комарчева болест од маларичног паразита слична је људској болести од глиста. Код човека живе мале плазмодије грозничине у крви; код комарца живе као паразити у желудцу, или боље у цревном каналу комарчеву, и у нљувачној жлезди његовој. Познато нам је, да човек својом крвљу храни и комарца. 0 тога је сасвим јасно, како мале плазмодије из крви човечје дођу у желудац комарчев. Исто тако

111.111.1 I -Л I ..

разумљиво 10, како се плазмодије, пошто су ирш.н- извесне облике развића у своме малом храниоцу комв^цу,^ попово враћају у крв човечју. Комарци иису једини инсекти који живе од човечје крви. Али ни један од ових других инсеката пе даје могућности и удобности за живот плазмодија. Оне брзо угину