Nova iskra

— 298 —

улици, почевши од Руског Цара па све до куће Тиће Марковића на углу Кнез-Михаилове и Љубичине улице, чиме се објашњава, да су готово сви власници нових кућа у Енез-Михаидовој улици при конању основе иаилазили на велике подруме са дебелим и јаким зидовима и сводовима, у којима су нађени и читави костури са ланцима и са оружјем. Ово нам јасно казу.је, да су то темељи какве војничке грађевине из онога доба. 15 ) 0 Александровој Касарни има у старим протоколима Двор. Ратн. Архива у Бечу многих нодатака односно кретања и размештаја војске, али нигде нисам нашао тачно забележено, када је почело грађење овога здања и кад се свршило. Оамо се толико може дознати из акта и разних описа, да је испред касарне била велика пијаца за војне смотре (РагаЛе-РШг), која је била окружена понајвише јавним зградама за ратну унотребу. Она је заузимала простор иснред бастиона Светог Франца (данашњи Топличин Венац на изласку Љубичиие улице) и српске цркве и митрополије с једне стране и Кнез-Михаилове улице с друге стране, нрема томе могао је пекадашњи Рагаде-РШг бити простор, на коме је иекада сгајала Делијска Чесма и на коме се данас налазе нлац Академије Наука, Спасићева кућа, Гранд Хотел и Авакумовићева кућа. На лепом и видном месту била је сриска црква и митроаолија. Где је била стара црква и митрополитова кућа и да ли су српски становници под Турцима стаиовали само изван вароши, у српском подграђу, или их је било и у вароши самој, то се не да утврдити. 0 томе нема нигде спомена, а и стари планови и снимци града и вароши из доба турског, не дају нам могућности да све ово тачнб сазнамо. Да је било Срба и у вароши и да је стара српска црква била отприлике на истом месту, на коме је била ова новија, о којој ћемо говорити, то је тек само претпоставка. Из акта се, истииа, види да су становиици српског подграђа (Шкге Кешп81,ас11;) јуиа 1725. године молили Дворски Ратни Савет, да могу своју цркву изнооа подићи, што би значило, да су пређе имали цркву. 16 ) Али, нажалост, из ове молбе се јасно ие види, да ли се ово односи на цркву, која би се имала подићи у предграђу или у самој вароши, а у такозваној горњој 15 ) Г. Валтровић поииње овај случај у свом »Старинару*. Међутим се и ја сећам још из год. 1881., 1882. и 1883. да сам често пута гдедао, како се копају темељи новим кућама у Кнез-Михаиловој улици и како радници сваки час иаидазе на тврде и дебеде зидине. Кад је иок. Мидутии Гарашанин зидао своју нову кућу у Кнез-Михаидовој удици, он ме је једног дана позвао да с њиме разгледам старе темеље на које је при копању фундамента наишао. Необавештени свет, дабогме, да је одмах слутио на некакие римске грађевине, као што то обично бива. 11о мени, који сам се тада већ помало бавио проучавањем историје Београда, није било тешко познати по цигљама и сводовима, да то нису остаци из римског доба, него баш грађевине из аустријског доба. Тада још нисам знао каква је то могла бити грађевииа, као год што и данас још многи не знају, него мисле да су то темељи иекаквог манастира. Мој поштовани пријатељ, г. Ђока Павловић, такође ми је причао о сличним зидовима и сводовима када су он и његов покојни брат, г. Јевта, зидали кућу у Кнез-Михаиловој улици. '") Н. К. К. Јшп 17'25. и. Ок1оћег 1725. 456. Р. К.

српској вароши (Оћеге ПеГиепз^а«!!;), у којој је у оно доба било много српских кућа и становника. Али судећи по свему, ова молба Орба доњоварошана, само се могла односити на цркву у горњој српској вароши, и но томе на цркву, која је у аутеитичном плану Ф. Н. Спара забележепа као В,е1218сће Кшће и која се на Спаровим сликама види. Према томе морала је и стара српска црква, која је остала из доба турског, бити на истом месту на коме је доцније изнова подигиута нова српска црква, за коју се у једном извештају пуковника Доксата од јула 1726. године изриком каже: да је гра(јење сриске цркве иочето. 11 ) Што се пак тиче митроиолије или архиеиискоиске резиденције, зна се, да је била пајпре стара кућа, која је служила као стан митрополиту, а да је доцније покренуто питање и о зидању нове митроиолитове резиденцпје. Први је покренуо ову ствар митрополит Мојсије ИетровиЛ. Актом од октобра 1725. ои моли да Дворски Ратни Савет нареди Београдекој Унрави, да се одмах до цркве сазида нов архиепископски стан и српска школа 18 ), а већ јула 1726. подноси Доксат план нове митроиолитске резиденције и срнске школе. 19 ) Потврду за ово налазимо и у списима из Карловачке архиве, које је употребио Милутин Јакшић у својој књизи о „Вићентију Јовановићу". Из једног дневника из године 1730. дознајемо, да је „Митрополит Мојсије Петровић исте године, 27. јула у 4/Д сахата после подне, умро у старој куКи, у малој соби на црвеној постељи, да је 2. августа одиесен у цркву, а трећег дана истога месеца сахрањеи уз велико учешће клира и народа." " 0 ) Што се у овом дневнику помиње стара куКа, може нам послужити као доказ, да је већ била и нова кућа. Ова нова кућа, истина, још није била готова и, као што дознајемо из преписке митрополита Вићеитија Јовановића са владикама и општинама и из протокола народних конгреса, она је остала недовршена чак и после смрти овога митрополита (1737. године), јер није било довољно пара за грађење. И ако је митронолшт Вићентије, који је много полагао на спољну репрезентацију, непрестано наваљивао, да му сабор одобри и да му народ пошље потребан новац за довршавање пове митрополије, ипак је ова жеља архиеиископова остала пуста, јер је свет тада имао и сувише дажбина и јер се осећало свугде у народу оскудно стање услед многих ратова и иначе несређених прилика. Овакојако је црква била пре готова, и ако се тачно не зна, када је грађење довршено. ") Н. К. К. 1726, ЈиН 502. Р. Ехр. 18 ) Н. К. К. 1725. Ос*. 456. Р. К. 19 ) Н. К К. 1726. ЈиН 502. Р. Ехр. У протокоду за ову годнну има ова прибедешка: 1п (Пезеш Јаћге 18(; сНе Егђаип^ (1ег ЗегМвсћеп Шгсће, Ме1гороИ1апге8Ј(1еп2 шк1 8сћи1е нп 2и&е. 20 ) Види: Милутин ЈакшиА: 0 Вићентију Јовановићу. Иридози за историју митроподитства му 1731.—1737. Ио архивским изворима. Нови Сад, штампарија књижаре Браће М. Поповића. 1900. Стр. 7. 0 смрти митроподита Мојсија Петровића.