Nova iskra

- 335 —

би ми когод то могао об.јаснити, али нико по можо. Ти Брат протр своје хладно руко, тихо со насмоши и си био у рату, видео си — објасни ми. продужи: — Иди до врага! — одговорих у шали брчкајући се. — Кад си ти још тамо био, бивало је поћи, кад ни— Ето и ти тако! — тужно продужи брат: — Нико сам могао заспати, и онда су ми долазиле па ум чудие

Фран Тратник Врачара

ми није у стању иомоћи. То је ужасно. И ја нрестајем даље разумевати, шта је могуће, шта немогуће, шта је паметно, а шта лудо. Кад бих те ја сад дохватио за гушу, прво полако, као мазећи, а после јаче и удавио те — шта би то било? — Ти говориш којешта. То нико не ради.

мисли: да узмем секиру и да побијем све: маму, сестру, послугу, нашег пса. Разуме се, да су то биле само мисли, и ја то никад нећу учинити. — Надам се, — осмехнух се ја брчкајући се. — Ето, плашим се и пожева. свега оштрога, сјајнога! Чини ми се, ако узмем у руке нож, да ћу извесно