Nova iskra

— 21 —

н,

шкад ми ниједан не донесе тренут Заборав ил сумњу ил мисао сетну, Што рађа даљина, самоћа и љубав. Слмо чежња душу обузима сретну, Кад ми дуги поглед твоме крају оде, Ма свуд око мене био јад и чама. Ја сам с тобом, драга, свакога тренутка, Ти никада ниси ни дахнула сама. 2. Ја бих да те вратим и да с тобом вратим Један само часак пролетеле среће.

Сањам те у дане беа песме и цвећа, У срцу ми расте надање све веће. Сањам те веселу, са очима што су Сву радост живота сликале и ткале; Што су ми у душу прозирале вазда За нова прегнућа ггодићи ме знале. Како сам далеко од тих светлих дана! Како си далеко ти од места родна! Некад свега беше. Злто, сад кад нема, Требало је чашу искапити до дна... Влад. Стапимирови-к

Скткм лрклозк за тумачеље „Горског ЈЈмјенца"

п реводећж „Горски Вијенац" владике Петра II. Петровића Његоша на словеначки језик, служио се писад ових редака једанаестим државшш издањем Ераљевине Орбије и 18. издањем, што га је године 1905. издала хрватска књижара у Задру. Оба ,је ова издања протумачио скоро исцрпно господин Милан витез Решетар, јавни ванредни про®есор словенске Филологије у Бечком университету. Ово последње издање, гатампано латиницом, разликује се незнатно од онога г. 1892. у Београду. У тексту и коментару исправљене су некоје штампареке погрешке, али не све, већ су се поткрале и нове. — Ако и треба признати, да је тумачење г. Решетара одлично дело, ипак сам, исправљајући свој словеначки превод, (који чувам у рукопису док буде згоде да га штампана предам својим земљацима да се њиме насладе и они ко.јима није приступачан оригинал), наигаао на понеке ствари које ја друкчије тумачим него г. Регаетар. 0 тим местима хоћу да у овој расправици изнесем сво.је мисли. С/г. 1. —2. «Виђи врага су седам бињишах, су два мача а су двије круне.* Међу осталим вели г. Регаетар о праунуку Туркову т.ј. султану турскоме и ово: и на њему је седам бињшп&, јер сјајем надмагаује остале владаоце (и у народним песмама често се узимље број седам, да се каже повећи број) а носи два мача и двије круне, јер му се власт и моћ простире и на исток (Азију) и на запад (Европу)." Владика је видео у сну врага са седам бињигаа, са две круне и два мача. Ако је то и у сну видео,

инак је видео врага онако како он то каже. Али како можемо замислити Туркова ираунука са седам бињиша? Је ли збиља навукао седам бињигаа на себе и метнуо две круне на главу? Ако би то тако у истини било, онда бисмо морали жалити Туркова унука, јер би се морао исиод седам бињигаа знојити и у, цичи зими, а да и не питамо: како је могао метнути две круне на главу? Ево, како треба ове речи разумевати: -Та сам одмах мислио, да је владика имао пред очима Туркова унука у- оделу, какво .је било у моди за владичина доба. Потражио сам дакле многа дела у разним језицима, која чува ц. кр. лицејска књижарница у Љубљани. Напокон сам нашао што је требало у једном огромном дјелу. Оно је излазило од године 1817. до 1888., у 33 св§ска, прво у Милану, а доцније у Фиренци, у Формату читава табака. — Наслов тога дела је: II совкте апИсо в топегпо, 81опа Ле1 доуегпо, <1е11а тШ21а, (1е11а геЦ§10пе, <1е11е агН, 5С1вп2е е(1 изапге (И 1иШ 1 ророИ апИсћ1 е тоДегп!. Ргоуаи со1 топитепИ 4е1Г апИсћНа е гарргебепШШ со^Н апа1о§ћЈ сН8е8П1 (1а1 ЂоИог СгиШо Реггагго. МИапо. 1817.-1833. Ва11а Тхро^гаПа с1е1Г е(Шоге. (Обичаји старии нови илиисторија владавине, во1 'ништва, вере, вегатина, зналоств и обичаја свију народа старих