Nova iskra

_ 44 _

Љубак што обоје е радошћу их здружи Зар то племенито срце да раетужи? И то сад вам за њих занимаше веће, Кад су они срећни, не лиши л' вас среће ? Ал' ја неучтиво забраздих вам вајна. Ијш. 1 ,евић1 :а Бол ми је све веКи зато што је тајна. Чуј, пајзад, како сам јад свладала живи, И, жалећ' ми елабост, врлиии се диви. Љубав је тиранин што никог не штеди: Тог витеза младог што н.у сада гледи, Ма да јој га дадох, из све душе волим. Леонора Ви волите њега! Краљевићка .Та те само молим, Гледај где ми срце збуњено се крепе Чим победник његов тек ми ее спомоне, Где га припознаје. . 1еонора Опростите мени, Ал' маните љубав где образ црвени. Да се заборави велика принцеза Да витеза простог љубити ие преза! Шта би Кастилија, како краљ то гледо? Знате л' ком сте ћерка, чије ли сте чедо? Краљввипка Да, сећам се добро, и у гроб ћу лећи Пре но понижена име ћу порећи. Рекла бих ти на то, и сам заслуг холи У лепој је души с правом да се воли; И, кад би ми љубав нравдати се хтела, Примера бих много навести ти смела: Ал' нећу, јер част ми на коцку се мећа. Што је јача љубав, и храброст је већа; Ко ћерке ме краља, учи понос бедан, Нико сем владара не би био вредан. Кад видех да срце успркос се слама, Дадох што не могах ја узети сама, Метнув' место себе у оков Химену, Да своју угасим палећ' љубав њену. Не чуди се, дакле, што са очајањем Нестрпљиво чезнем за њиним венчањем; Видиш да то сада смета миру моме. Живи ли од наде, љубав и мре с њоме, То је ватра која гаси се без хране; И мимо горчину љубављу ми дане, Вуде л' њен за навек тај Родриго клети, Орце ће се спасти, ал' наде помрети. Међутим ми грозна патња се не мења; Драг ми би Родриго до тог заручења;

Радих да га губим, и губим га с тугом, Кто откуд ми је јад с потајном ругом. Увиђам где љубав све ме гони бедну Да за ствар уздишем презирања вредну; Видим где се душа иа два дела цепа: С храброшћу је већом љубав више слепа. Тај брак ми је кобан, желим га, и страдам; Тек непуном миљу ту смем да се надам; Већ толико љубав са чашћу ме зане Да, сврши л' се ил' не, самрт ми се нане. ЛеонОра Гбсио, немам ништа да вам кажем ма то До, жалећ' вас, с вама да уздахнем зато! Жалим вас, и ако укорех вас строго, Ал' кад у злу милом и тешкоме много Овлада вам врлина и моћ му и чари, Одбије му нанад што вам снокој квари, Вратиће вам мира, скинути бремена; Надајте се у 114 и помоћ времена; Надајте у небо, наде нису празне Да врлину сиасе неправичне казне. Краљевићка Мој најслађи над је надања се ироћи! ЧЕТВРТА ПОЈАВА КраљевиИка. Леонора. Паж Паж По жељи, Химена, може ли вам доћи? Краљевићка Забави је мало галеријом како. Леонора Зар ћете и даље да сањате тако ? Краљевићка Не, хоћу да лице, и крај свога јада, Разонодим мало у самоћи сада; Врзо ћу ја к вама. ПЕТА ПОЈАВА Краљевићка Небо, откуд лека Очекујем тузи што ме снађе прека, Подај ми јој циља, част и мир ми брани. Овоју срећу тражим где се туђа стани. Тај брак за нас троје једнако је важан, Ускори му дејство, ил' дај ми дух снажан. Венчати то дво.је што се радо гледе Значи лишити ме окова и беде. Ал' ја се закасних; да нађем Химену, Те да бол разблажим у нричању њену.