Nova iskra

Иван Зајец Рускиња

Дон Родриго То би други сваки, Оем вас, видб сместа.[ Дон Дијего Мили гневе таки! Достојна жестино, моме болу драга! Твојом љутњом изби моја крв и снага,. Младост ми се враћа у твом преком жару. Ходи да ми, сине, част повратиш стару, Хајде ме освети. Доп Родриго Што ? Дон Дијего За грозну ругу Еојом нашој части нане смртну тугу. Ва гаамар бих живот узео му худи, Ал' ме старост свара у тој врсној жуди; И мач који рука не диже ми клети Дајем твојој руци да ме њим освети. Нек над надувенком храброст ти се стере, Оамо крв гато може љагу да нам снере: Умри или убиј. Без ласке ти рекох, Ја ти, сине, страганог противника стекох. Крвавога гледах, усред бојних дела, Како чини бедем од мртвачких тела. Дон Родриго Име ? У излиганом не губимо време.

Дон Дијего Ал' да моје речи препад ти не спреме, Кажем ти, војник је, јунак је кога цене: Он је Дон Родриго Молим, брзо Дон Дијего Отац ти Химене. Дон Родриго Он Дон Дијего Ућути, љубав твоја ми је знана, Ал' ко ће да живи недостојан дана? ТПто дражи противгшк, већи је руг клети. Укратко, знага поруг, и ти га освети. Нећу даље, свбти и мене и тебе; Сином вредним оца покажи ми себе. •Та одох да плачем, сломљен од тог јада, А ти трчи, лети, освети нас сада. ДЕВЕТА ПОЈАВА Дон Родриго Рањен до дубине, Згођен преким болом ненадне горчине, Жалостан осветник за нанету ругу, Оуровости жртва, на свој јад и тугу, Стојим запрепагаћен, а дугау без нада Тај ми удар свлада. Тек да љубав види своју срећу позну, Ал' гле муке њене. И мој отац доби ту поруку грозну. Од оца Химене. Ал' се срце бори! Против саме части моја љубав збори, Треба ради оца жртвовати драгу; Она хвата руку, он ми дражи снагу. Приморан ил' драго то да издам биће, Ил' на срамно жиће, Шта ћу да изберем: љубав или тугу? Јад ме грозан крену! Зар да ја осветим од оца јој ругу, Да казним Химену? Част, љубав и драга Племенита борбо, тиранијо блага! Потавне ми слава, одбеже ме радост; Једно јад ми пружа, друго ружи младост. 0 мачу гато ову изазва ми тугу, Да л' да светим ругу, Да л' су ми те дали да губим Химену, Ти гато ругаига срећу и моју и њену, Драг и свиреп наде,