Nova iskra

247 —

Полудели нсиоверљиво ааћута, алн доктор не об- нрекуаено ! 'Га то је прекрасно! А-ха-ха-ха! Тако, тако.

раћашо више никакве пажње на њега; ои се гушио од сиехп, седао и уетајао, пљувао, усекњивао се, наочари му спадоше, скутови му црнога капута тресоше се као у грозииди, а лице му се купило и развлачило као у каучучиог пајаца. — Кроз пет-шест хиљада година]? Ха-ха-ха! То је

то је дивно! А-ха-ха-ха-ха-ха,! Полудели, гледајући га, такође со поче смејати из почетка тихо, а затим све јаче и јаче... Стајали су тако један према другом, тресући се од злобно-радосног смеха, докле обојици не навукоше лудачке кошуље. С руеког превео Р.

Двоје драгих (Из „Сељанчица")

Оаиграла, затрептала звезда Даница Месечева верна љуба и јараница, Заиграла, затрептала тавном тавнином, Гледао је млади месец плавом равнином.

Певао јој, тепао јој ноћом до Зоре, И сл\ г шао шга о њојзи звезде говоре. Сјајно дице у Данице сјајем топио, Па се и он од радости радо стопио. М. М. Петровић

Податци за историју Београда Од 1717.—1739. године, по архивским и другим изворима

иагмсао Тодор СтеФанови+1 Виловски

(НАСТАВАК)

III. ОпштинсЈ^а управа у иемач^ој и српској вароши. Ја сам већ раиије номеиуо да су у Веограду у главноме живела два народа: сраски и немачки и да је ирема томе Веоград бпо иодељен на две вароши, на сриску и немачкц. Нелци, о којима ћемо најпре говорити, јер су у доцније време били бројно јачи, становали су у утврђено.ј, дакле, великој вароши, и то у оном делу, који лежи на Дунавској страни и у коме еу пре и носле Немаца живели Турци све до бомбардовања Београда под киезом Михаилом. Овај део вароши, који је данас обухваћен дорћолским квартом, био је и под Турцима и иод Немцима пајлеиши и иајугледиији крај Београда, чијем су се красном положају иа Дунаву дивпли готово сви знаменитији путници из онога доба. 1 ) Али је не-

мачка варога допирала још и даље према западу до изнад Виртсмбергове или Стамбол-капије све до сриске цркве и митрополије. које су биле тамо где се сада налази Сабориа Црква. Према томе може се казати, да је рејоп такозвано немачке вароши био обележен спољашњим градским зидовима и бедемима, рачунајући од Варадинске Капије на Сави па све до Темишварске Капије на Дунаву. 2 ) Српска варога или Савско Нредграђе (ВетпзЋасИ, или Заиз^асН) заузимала је иростор изван градских утврђења, отприлике у оном делу данагање варогаи и испод некадагање Варош-капије, почевши од некадашње илиџе па све до Бајлонове Гостионице и Железничке Станице, и испод Зеленог Венца, почевгап од Балканске и Л.омине улице па све до изласка садашње Министарске улице на Топчидерски друм, рачунајући овамо још Војну Академију и Малу Касарну испред Бајлонове Гостионице.

Ј ) Уз то је важио овај кра.ј као здрав и за становање врло ногодан. Извештаји из тога времена нарочито папомињу: ка,ко у овом

деду вароши нема тако оиасних болештина. Дунавска страна важила је и иод Турцима као здравија. 2 ) Види о том:е моју књигу: Београд од 1717—1739 године. (Прештампано из »Нове Иекре*), Београд, Држ. Штамнарија 1906.