Nova iskra

— 297 —

Л. Беклин

трчагае к обали. Скелоџије видеше да је најбоље остати на миру, па се зато и ие мрдиуше с места. Кад ово виде, момчиК се као нредомисли и диже иогу с агиних груди — Устај! Ага се нодиже и спусти руку на пиштољ, али видећи да је то младић пре њега учинио, с очајањем спусти руку и погледа преда се. И ако мисли беху од етраха поремећене, ипак павика да другоме јаде задаје, вероватно бегае пробудила у њему азијско лукавство. Он иредомигаљагао како ће овом чудноватом човеку доскочити, те да га иревари и освети се за нанесоно му унажење. — Што не вичега?.. Што си се ућутао, као да те је пљусак нолио?... Хеј!... Умега ли да читага? — Умем, у Једрену сам некад учио... Мислим да нисам заборавио. — Добро, узми па да видимо! И пружи му савијену хартију.

У пролећу — Хм... поче скелеџи-ага да мрмља — јол — тестера... туџар, кЈђзаван-багаи... Незир-беј... 1 ) — Доста! — рече младић па му пружи и другу. Ага-је добро загледа. — Бурунти 2 ) Солунског везира. — Кад то изговори, опет окрену хартију, загледа печат, па окупп брзо да чита. Смисао беиге овакав: „Дајемо ову буруптију нагаем добром пријатељу Незир-бегу, да можо на све карантине, мостове, ђумруко и скеле слободно под оружјем пролазити и препоручујемо свима да му указују пажњу". Ага јога вигае пребледе. — Дакле ко сам? — Незир-беј — одговори ага глухим гаапатом. — Па јеси ли га нозпавао? — Нисам... Откуд ја могу свако копиле, које се јога бегом учинило, знати и познавати. ') Путна исправа... трговац, крамар... Незир-бег. 2 ) Објава.